Девети албум музичког састава Љубојна, простире пред слушаоца необично разигран и
шаренолик ћилим. Чаробни ћилим под именом Радио Љубојна саткан од деведесет боја који нас
аладиновим путањама разноси у девет стотина амбијената - мисаоних, музичких и културолошких.
Ткан од оријентом опијених дувачких секција и македонске ритмике, балканске мелизматике
поврх кубанских римичких рудимената, апстрактних клавирских увода и дубоко проживљено
интерпретираних текстова. На њему, природно и хомогено, стварајући својеврстан музички над-
жанр, заједно са нама лете звукотворине DЈ Slave-a и магичне линије турског кларинетског
Паганинија - Senlendirici-a, дискретне а префињене гитарске деонице и руковети бубњева,
тарабука и дефова.
Као и што сам назив састава Љубојна припаја наизглед неспојиво (љубав и рат, тј. бој), а
можда и сродно; тако и у нумери традиционално намагнетисаног текста, Моме оди за вода, без
очекивања и најаве извире у први план харизматични соло на Fender rhodes-u који нас у трену
очарава у потпуности другим географским и музичким контекстом. И опет би нас, у једном даху,
вокал госпође Милошевске поново суптилно приземљио на Балкан. Слушаоца, од кога се у овом
музичком издању очекује разбарушеност маште, ће сугестивни хармоникашки увод са лежећим
педалом у нумери Охрид виа Долмабахче брзином флешбека одвести у архетипске дубине себе.
Можда га ћилим љубави и рата спусти на обалу Босфора, пред саму палату Долмабахче, или
додирне крваво балканско блато предака. Можда уз османски мирис оркестрације и сведену радњу
текста катарзично удахне мистичне зачине соло кларинета, или уз опој трубе осети мирис барута у
тек освојеној тврђави на брегу за размишљање - Калемегдану. У музичкој тканици многочланог
састава Љубојна се преплићу царства звучних боја, толико упечатљиво да ће пажљивом слушаоцу,
уз очи широм затворене, сасвим вероватно искрсавати и мешати се фолклорне, духовне, паганске
и историјске слике - увек натопљене емоционалношћу. Она је, између осталих чиниоца,
првенствено руковођена гласом Вере Милошевске, која се вешто, попут каравана Туарега међу
пешчаним динама, провлачи кроз различите жанровске захтеве гласа.
Спознајемо да и звучна и визуелна ткања овог ћилима кокетирају са оним што зовемо
живот. Или - животни циклус. Тако ћемо овде спознати и дубоку драму свести, и многобојност
свадбеног дернека, све осликано пасажом балканско-летаргичне визије живота. На овом албуму
окупаће нас и талас меланхолије и убости трн жала за пролазношћу. Попут жишка, прикрашће нам
се и увући филигрантским корацима клавира утонулог у реверб у композицији Многу ми го фалат,
вашето девојче. Све уз жељу да увод Хаџиманова потраје вечно, и помисао да је трајао пре нас и
пре света, и да смо својим постанком само ускочили у исти, запахнуће нас талас блузолике
осећајности текста. А, емоција нам се дошаптава иста: у блузу, севдалинки, или у македонском
традиционалу - љубав. У разноликим тумачењима, вибрирањима, законима и учењима, увек је
севда, увек је љубов - увек је Љубав.
Александар Митровић Ацарт
шаренолик ћилим. Чаробни ћилим под именом Радио Љубојна саткан од деведесет боја који нас
аладиновим путањама разноси у девет стотина амбијената - мисаоних, музичких и културолошких.
Ткан од оријентом опијених дувачких секција и македонске ритмике, балканске мелизматике
поврх кубанских римичких рудимената, апстрактних клавирских увода и дубоко проживљено
интерпретираних текстова. На њему, природно и хомогено, стварајући својеврстан музички над-
жанр, заједно са нама лете звукотворине DЈ Slave-a и магичне линије турског кларинетског
Паганинија - Senlendirici-a, дискретне а префињене гитарске деонице и руковети бубњева,
тарабука и дефова.
Као и што сам назив састава Љубојна припаја наизглед неспојиво (љубав и рат, тј. бој), а
можда и сродно; тако и у нумери традиционално намагнетисаног текста, Моме оди за вода, без
очекивања и најаве извире у први план харизматични соло на Fender rhodes-u који нас у трену
очарава у потпуности другим географским и музичким контекстом. И опет би нас, у једном даху,
вокал госпође Милошевске поново суптилно приземљио на Балкан. Слушаоца, од кога се у овом
музичком издању очекује разбарушеност маште, ће сугестивни хармоникашки увод са лежећим
педалом у нумери Охрид виа Долмабахче брзином флешбека одвести у архетипске дубине себе.
Можда га ћилим љубави и рата спусти на обалу Босфора, пред саму палату Долмабахче, или
додирне крваво балканско блато предака. Можда уз османски мирис оркестрације и сведену радњу
текста катарзично удахне мистичне зачине соло кларинета, или уз опој трубе осети мирис барута у
тек освојеној тврђави на брегу за размишљање - Калемегдану. У музичкој тканици многочланог
састава Љубојна се преплићу царства звучних боја, толико упечатљиво да ће пажљивом слушаоцу,
уз очи широм затворене, сасвим вероватно искрсавати и мешати се фолклорне, духовне, паганске
и историјске слике - увек натопљене емоционалношћу. Она је, између осталих чиниоца,
првенствено руковођена гласом Вере Милошевске, која се вешто, попут каравана Туарега међу
пешчаним динама, провлачи кроз различите жанровске захтеве гласа.
Спознајемо да и звучна и визуелна ткања овог ћилима кокетирају са оним што зовемо
живот. Или - животни циклус. Тако ћемо овде спознати и дубоку драму свести, и многобојност
свадбеног дернека, све осликано пасажом балканско-летаргичне визије живота. На овом албуму
окупаће нас и талас меланхолије и убости трн жала за пролазношћу. Попут жишка, прикрашће нам
се и увући филигрантским корацима клавира утонулог у реверб у композицији Многу ми го фалат,
вашето девојче. Све уз жељу да увод Хаџиманова потраје вечно, и помисао да је трајао пре нас и
пре света, и да смо својим постанком само ускочили у исти, запахнуће нас талас блузолике
осећајности текста. А, емоција нам се дошаптава иста: у блузу, севдалинки, или у македонском
традиционалу - љубав. У разноликим тумачењима, вибрирањима, законима и учењима, увек је
севда, увек је љубов - увек је Љубав.
Александар Митровић Ацарт
Коментари
Постави коментар