PRAKTIKUM ZA MUZIČARE 22. veka, nastavak

(nastavak teksta http://acartmuzic.blogspot.com/2011/04/praktikum-za-muzicare-22-veka.html)

• Bak Šiški, jevrejski tezgomuzikolog iz Pojata napominje i to da je najadekvatniji naziv za muzičku situaciju gde se reprodukovanjem muzike zarađuje novac-TEZGA. Zašto? Muzička situacija je vrlo slična pijačnoj. Imate limeni okvir tj. tezgu gde iznosite paradajz, kupus i šljive. Prodate vaš poljoprivredni proizvod, lovu u džep i aj zdravo. Uzmimo da je sama kafana ili bircuz tezga, gde vi unosite vaš proizvod (u ovom slučaju to je muzika koju svirate umesto onog paradajza), prodate ga i srećni odlazite kući. I vi i kupac Vaše muzike. (Kupci paradajza i šljiva su inače ista ona masa koja Vam udeljuje bakšiš!) Primetii ste da je tezga, dakle, krov ili prostor koji prodaje vaš muzički proizvod, tj. vaš muzički paradajz. Tezga je, vidite, ambijent! Ovde moramo ukazati na konstantno pogrešnu gramatičko-padežnu konstataciju muzičara: Idem na tezgu! Ne možeš ti delijo da odeš NA kafanu ili NA diskoteku u kojoj sviraš, već samo U nju. Paradajz ne stoji NA krovu tezge (u idiličnom pijačnom ambijenu) već U tezgi! Tako je jedino ispravno reći: IDEM U TEZGU, jer ste Vi i Vaša muzika poput paradajza i ne postoje tu nikakva elitna tumačenja Vašeg posla. Vi ste PARADAJZ i kompletno sa Vašom muzikom i opremom mogu da Vas kupe!

• Razni Karnegi holovi, Medison skver gardeni, carske palate i kamerne sale su nula. I brojevima: 0. Iz pouzdanih izvora (portir jednog od pomenutih zdanja je naš čovek iz Mačkovca) se stiče utisak o istini. A to je: niko i nikad nije izneo gram bakšiša posle nastupa tamo. Ni starojkov zlatni sat kao naknadu za 86 puta odsviranu Grlicu, niti četiri nove alu felne kao natur-naplatu za dvosatno ponavljanje Ivana se kroz berane šeta. Sve šatro koncert, šatro aplauz, a posle k-certa: Kolega, imaš za taksi? (Reč šatro je i nastala od reči šator, u kome se uvek sviralo). Pustite, dakle, vi priče da lova ide preko računa i da su to milijarde kad niko nije to video. A posle naših svirki u hramovima muzičke kulture poput kafana i bifea... Eh, znate i sami da se gradi jedna kuća nedeljno po glavi harmonikaša! Zato je Srbija Meka i Medina. I na ovom mestu sledi tačno razgraničenje glavnih modernih stubova naše muzičke kulture. Šta je diskoteka a šta klub?

• Diskoteka ima viseće lustere, a klub utiplovane plafonjere sa stidljivim svetlom. Diskoteka ima davno krečene zidove, a klub skupocene tapete sa dezenom drveta ili u zebrastom fazonu. U diskoteci možete naručiti veliko pivo za malu cenu, a u klubu možete naručiti malo NIŠTA za preveliku cenu. Diskoteka je prostor koji pripada ratnom profiteru iz devedesetih a iznajmljen je lokalnom menadžeru (za koga smo konstatovali da je post evolucija lenjog konobara) koji u prostor dovlači savremene pevače-amatere. Klub je prostor koji devedesetih nije bio prostor već livada, gradilište ili kakva razvalina. Za klub se ne zna ko ga drži, i da li ga iko drži. Diskoteka je kao prostor postojala u komunizmu i uglavnom bila Dom vojske ili mesto za igranke.Klub kao prostor i njegov irealni vlasnik nisu postojali u doba komunizma. Diskoteka sadrži utiplovane šank stolove jer su u nju devedesetih dolazili da nam na noge pevaju i Dr. Igi i Fanki Dži pa su stolovi i pričvrčeni da se publika (koja se pomno bacakala) ne bi ozledjivala oštre uglove iverica. Klub ne sadrži ništa osim precenjih a malih pića i neobučenih konobarica. Diskoteka mora imati strob i čuvenu disko kuglu, a ne mora imati toalet. Klub mora imati velika ogledala ispred toaleta. Diskoteka ima parking mesta a klub privatne aerodrome za zabludelu elitu. Diskoteka mora biti na čvrstom tlu a klub možemo naći najčešće kako pluta na Savi, može zarad unikatnosti biti nabijen u kakvo atomsko sklonište ili da visi sa drveta, često se nalazi u sred njive ili je okrenut naglavačke (sve u službi noviteta). Diskoteka može imati i baštenske stolice a klub mora imati preglomazne i prekičaste mat crne ili mlečno bele fotelje, dvosede, trosede i stosede (zajedničko ime je separe) za gojazne poslovne ljude i njihove prefinjene dame, njihove muze, prikazane u vidu silikonskih izraslina oko svog polnog organa. Diskoteka se nalazi u manjem mestu, seocetu, predgrađu, gradiću ili varošici. Klub zbog upadljivog elitizma postoji samo u gradovima sa više od 500.000 osoba. Diskoteka ima svetleću reklamu koja je nekad svetlela a danas se samo stariji žitelji mogu setiti šta je tu nekad pisalo. Klub nema svetleću reklamu, on ceo svetli malo upadljivije od vasionskog broda, a sitna svetla koja vidimo okolo njega su svetla velikoga grada u kome se neko zaneo... Diskoteka je U naseljenom mestu, dok je velegrad izraslina OKO kluba, tj. predgrađe za klub tj. KLUBGRAĐE!

• Bavljenici muzikom su inače komplikovane ličnosti, pa svoj psiho sklop teže preneti na muziku, koja je ništa drugo nego razdragan i veseo, olakšan i čio način za (do)zarađivanje plate. Muzika, dakle nije komplikovana. Objasnite mi, muzičari moji, šta Vam je to 7/8, 5/4, 6/8 ili 4/4!? Kakvi razlomci, gospodo draga!? Treba li da nosim digitron na svirku pa da sračunam ritam za Ruzmarin od Matića? Niste na poljoprivredno-matematičarskom fakultetu! Reći ćete da su to taktovi sa određenim tezama i arzama i bla, bla. Nema tu teza i arza. Sve je glasno, naglašeno i hitro. Dokle da Vam govorim da pojednostavite stvari!? Konkretno, saberite tih 7 i 8 iz prvog primera i dobićete 15-icu. Dakle 7/8 od danas zovemo ajmo petnajskinju. 5/4 ćemo zvati ljuta devetka. 6/8 će nositi naziv kraljeva četrnajska. 4/4 je u stvari četvorka ili burek ritam (jer tepsija bureka nepogrešivo ima 4 part-ova). I tako dalje. Naučite da nije bitno šta je i kako u sklopu datog ritma, bitan je samo zbir i koliko put' treba d' udariš u gitaru u toku strofinog stiha tj. strostiha! Aman!

• Ni jedna od 567 dosadašnjih Vlada nije definisala najbitniju stvar, suštinsko pitanje za opstajanje Balkana, egzistencijalni nukleus ovih prostora. To je cenovnik tezgomuzikoloških usluga. Ova tema će tek uzurpirati javnost ali hajde da na ovom mestu pomenem neke od usluga koji muzičari u okviru svoje delatnosti pružaju. (Ovaj cenovnik je nepromenjen od vremena Stefana Nemanje i prenosi se sa degeneracije na degeneraciju):

• Sitno seme je brzo šumadijsko kolo koje igraju mladine neudate drugarice i cilju prizivanja budućih mladoženja. U centru kola mora klečeći obitavati brkati, oniži a tamnoputi violinista koji svojim instrumentom predvodi kolo. Cena ovog zadovoljstva iznosi  50 eura.

• Naplatna rampa je situacija kada harmonikaš uz obavezan osmeh svira pod stolom koji ne stoji na podu već ga u zubima drži finansijer ovakvog derneka. Cena je 100 eura. Pogledajte na 1:18  http://www.youtube.com/watch?v=YNVSd_5nixA

• Mačka u džaku je ezoterija iz oblasti tezgomuzikologije. Izvodi se tako što se neprovidna krpa prebaci gitarisi preko žica (ili harmonikašu preko dirki) a svirač je dužan da bez omaške odsvira dati splet ili numeru. Koštanje je 100 eura. Pogledati i ostale dogodovštine na http://www.youtube.com/watch?v=7tk_6IMFHVc&feature=related

• Ajfels pilsen se odnosi na trenutak kada pevačica u toku izvođenja kompozicije sedi harmonikašu na glavi, dok na svojoj glavi (poput čuvene scene sa fokom koja na nosu drži loptu) mora bez pomoći ruku pouzdano držati staklenu flašu piva. S obzirom na filmsko poreklo ovakvog spektakla i nedovoljan broj kvalitetnih pevačica za ovaj vid zabave, cena je 150 eura. No, gost nije u obavezi da išta plati ukoliko data vokalnoj solistkinji u roku od 5 minuta flaša spadne sa glave i razbije se o pod na očigled svih, avaj, gostiju.

• Bubreg žurka je po ceni od 75 eura manje privlačna za samog izvođača ali je nezaobilazan i sočan detalj za svakog gosta na veselju. Izvodi se tako što znojav i raspojasan harmonikaš mora ležeći na vlažnim pločicama kupatila da odsvira kolo prstolomka http://www.youtube.com/watch?v=akR7RseBJoE. Na bezkupatilnim (tj. bathroomless) veseljima pojedinim harmonikašima predstavlja problem da leže na daskama poljskog wc-a, pa se uz dozvolu naručioca ova tačka može predefinisati u sledeću.

• Svinjski đir izvodi harmonikaš bez gumenih čizama (stojeći u blatu ili balegi-po sopstvenom izboru) nadomak plota u svinjcu. Mora biti nasmejan, okrenut ka publici van svinjca bez obzira na ikakva dešavanja iza njegovih leđa, tj. od strane svinja! Cena je identična sa cenom prethodne usluge.

• Viseći odred, cena 500 eura. Muzičari sviraju Bubamaru viseći sa drveta ili zavezani okolo njegovog stabla, pod uslovom da ne dodiruju tlo. Gosti su slobodni da muzičare, ako im je pri ruci, potegnu flašom, čašom ili tanjirom sa kupus salatom.

• Pored ovih, postoje i pojave koje još uvek nisu obuhvaćene refinansiranjem zbudžeta, ali ih ne treba izostavljati:

• Atonalija-pesma koju pevaju gosti u odsustvu pratnje orkestra.

• Ćilim-numera koju zagrljeni pevaju starojkо+kum valjajući se po podu.

• Tunelisanje-vozić sastavljen od gostiju koji se kreće iskjlučivo ispod dugog niza stolova na većim svadbama. Stolovi imaju ulogu tunela a vozić funkcioniše tako što se, prilikom puženja, prethodni gost za sledećeg hvata rukama za njegove noge, i tako jedan za drugog, te ovakva slika liči na kakvu čovekoliku gusenicu.

• Nepotrebnost-poslednja oktava na klavijaturi koja je napravljena kako bi se izvadile dirke jer je to mesto predefinisano za tanjir sa pečenjem.

• Mizer-bakšiš niži od 5 eura.

• Znajte da muzičare koji važe za kvalitetne, svestrane i široke niko ne treba pa ih i Vi možete bez ikakvog problema odbaciti, kao opušak. Nikada Vam neće zatrebati jer takvi ne važe za one koji rade posao.To su Vam isti ti koji muziku posmatraju kao umetnost, koji sviraju i one fjužn i džez žanrove itd. Dobro je poznato da (ako uopšte takve muzike i postoje!?) Vam njihova stručnost nikada neće biti od koristi. Bolje bi im bilo da se bave pecanjem ili čuvaju starije osobe za novac. Oni muziku vežbaju kod kuće samo što je apsurd sam po sebi jer se muzika svira isključivo sa ljudima na veselju. Pouka-ako poznajete nekog od muzičara koji odgovara ovom opisu odmah iskidajte svaki kontakt sa njim! Loše muzičare, mutivode, one koji ne važe za kvalitetne svirače ili pevače čuvajte kao malo vode na dlanu jer ćete sa takvima sigurno najviše sarađivati jer je to jedino prirodno!

• Balkan je, nedvosmisleno, najpogodnije tlo za bavljenje muzikom u ovom delu kosmosa, tačnije do Mlečnog puta. Prvi razlog-uvek se nekome rodi dete pa 150 ljudi dernekuje 3 dana i dele bakšiš muzičarima redom, od Nemila do Nedraga. Posle se isti bend angažuje za detetov 18. rodjendan, pa za ispraćaj u zatvor, pa za odlazak u Nemačku. Posle toga to dete (sada već kao odrastao čovek) svakog leta i zime dolazi na odmor u matičnu državu svojim najnovijim Golfom iz Nemačke, i dati odmor provodi lumpujući po kafanama i eto opet posla za muziku. Posle 40 godina se dete (sada u koži dede) vrati iz Nemačke svojim novim Golfom i isti orkestar mu svira i ispraćaj u penziju. (Ako se u međuvremenu neki član benda penzioniše (čitaj-uvati pa umre) logično je da će ga njegovo dete naslediti u bendu jer se i taj, kao i svaki drugi posao, rukovodi logikom-s kolena na koleno...)

• Drugi razlog je taj što je na ovim prostorima pravilo da se desi rat barem svakih 10-ak godina, a uz njega idu i nafatirani ratni profiteri i ostali nus-produkti ratne ekonomije. Pogodićete da je hobi svakopg cenjenijeg ratnog profitera lumpovanje po kafanama uz obilato kićenje muzičara, najpre pevaljke, svim poznatim i nepoznatim valutama. (Statistički podatak je da posle ratova preživi dovoljno profitera da 1 glava ratnog profitera u proseku izdržava 56,78 glava muzičara, što je analogno sa 2 odeljenja u jednoj školi. Vidi se iz priloženog da ovakvi biznismeni ne štede kada je bakšiš u pitanju.) U ostalom, u poslednjih 20-ak godina trend je da muzičari nastupaju na prvim borbenim redovima i tako udebljavaju svoje novčanike i volju ratnika. Za ovakve prilike neizostavan a pikantan detalj je izvođenje numere IGRA R N R CELA JUGOSLAVIJA, ali u rumbi! Moda je, takođe, da se nastupa na gradskim, prigradskim i negradskim binama povodom demonstracija, pobuna, mitinga, smenjivanja vlasti, dočekivanja proleća, ispraćaja leta, festivala povodom kupusa i švargli, itd. pa eto još posla za muzičare. 

• Treći razlog. Konkretno u Srbiji, od 365 dana godišnje, ima 388 većih slava i 50-ak manjih. Retko koja od svih pomenutih prođe bez muzičara, makar muzika u okviru međuastalnog kretanja (kretanje muzičara od stola do stola) bez ozvučenja izvodila čuvene ćirilično-metodične pesme.

• Četvrti razlog je sledeći-nije poznata teritorija na planeti gde su ljudi srođeniji i povezaniji sa muzikom. U prevodu, ne postoji događaj, dan ili čas koji se na ovim prostorima ne može pretvoriti u izgovor za prežderavanje i angažovanje orkestara za svadbe, sahrane i obične dane. Živela Srbija, živeo Balkan! 

• Peti razlog autor izostavlja jer posle njega dolazi ih još oko 200-ak.

• E sad, uzmite na primer Norvešku, Obalu Slonovače ili Katar i videćete koliko ste srečni što ste muzičar baš u ovim krajevima. Videćete da od svih pobrojanih razloga, gde vi kao muzičar izvlačite direktnu materijalnu korist, u ovim zemljama ne postoji ni jedan koji može dovesti do Vašeg zarađivanja. Jednostavno, tamo ljudima nije do muzike i veseljenja (čitaj-budale su) i imaju tobože pametnija posla!? Štaviše, ključni termin opstanka, vaše zlatno slovo na papiru-BAKŠIŠ, u mnogim zemljama ne postoji ni kao termin, a kamoli kao radnja ili postupak gde dođe gost i zalepi tebi kao harmonikašu na čelenku stoju (aktuelan i stručan muzički naziv za novčanicu od 100 eura)!

• No, rekli smo da sviruckanje po veseljima i sličnim događajima nije posao, ma kako bila velika primanja, već alternativan način dozarađivanja. Tako je zato što kad nemate veselja vi nemate šta da radite vezano za vaš taj posao. Podrazumeva se da niste ludi i da nećete valjda da skidate pesme i dodajete repertoar jer se i to radi direktno na svirci. Tada, kad ne nastupate, dolazi na red glavni, primarni i pravi posao. Evo Vam statistilčkih podataka iz 2012. koji govore o tome koji je biznis najbolji da muzičar poseduje kao svoj primarni izvor prihoda. (Podrazumeva se da je to lični, sopstveni biznis a ne da muzičar radi za nekoga!):

• 1. Stovarište

• 2. Pečenjara 

• 3. Prodavnica auto delova

• 4. Svinjarstvo

• 5. Preduzimač

• 6. Bakalnica

• 7. Auto-limarska radionica

• 8. Menadžer lokala

• 9. Staklarska radnja

• 10. Hemijsko čišćenje

• (Imati u vidu da poslednja 2 nabrojana posla opstaju samo u slučaju da živite u ruralnijem kraju i da u krugu od 250 km ne postoji radnja koja vrši istu ili sličnu uslugu.) 

• Naknada za dobar provod koji je prouzrokovan svirkom Vašeg cenjenog orkestra se u najvećem broju slučaja isplaćuje evarski, dinarski, u zlatu ili putem platnih i kreditnih kartica. (Već je rečeno da je glavni deo opreme klavijaturiste aparat koji služi da se kroz njega provuče kartica i tako plati pesma.) No, postoje i ostali vidovi plaćanja tj. pravilo glasi da SVE ŠTO IMA FUNKCIJU, PRIMENU, BOJU I TEŽINU može da bude sredstvo kojim će Vas gazda platiti. Improvizacija na tu temu više hiljada a u praksi su se pojavile sledeće situacije:

• Dešavalo se da je svirka plaćena u vidu 8 džakova cementa. Postoji i slučaj gde se naplata desila na ovaj način: italijanskim slinasto-zelenim pločicama za čitavo kupatilo od 35 kvadrata. Zanimljivi su slučajevi gde je u zamenu za dvodnevnu svirku bend dobio krem golf 2 i i 4 kubika kvalitetne cerovine za ogrev. U selu Velika Krsna je sitnije veselje bilo plaćeno uz pomoć 22 bale slame, a u Dubovcu je vlasnik stovarišta pevaču uručio 250 zidarskih blokova a svakom preostalom članu sedmočlanog benda po 5 kubika šodera. U zamenu za svirku na ćerinoj svadbi je gos-n Trajče (po zanimanju zidar) sagradio velelepni kokošinjac harmonikašu, a bubnjaru uspešno omalterisao šupu. Čak, gospođa Marić je svakom članu benda iz mesta Š. kod K. u roku od pola godine održavala kuće i okućnice u zamenu za kvalitetno održan ispraćajni koncert njenom sinu jedincu na odsluženje zatvora. Dve prikolice trotonke (pune kukuruza) su u dužem periodu prehranjivale stoku poznatog harmokikaša iz okoline Aranđelovca jer je ovaj sa svojim orkestrom odsvirao trodnevno svadbeno veselje-dakle 1 tona kukuruza je u ovom slučaju bila ekvivalent 1 danu veselja. Naravoučenije, postoji bezbroj opcija i TU treba uključiti mozak za brojne kombinatorike A NE na svirci i smišljati kakve bezvezne sviračke improvizacije što vidno slušaocu oteževa da prepozna pesmu!

• Ukazujem na još dve nepravilnosti vezane za tezgaroško-klupsko-bircusko-šatorski muzički život i rad. Prva je potpuno bespotrebno postojanje izbacivača u diskotekama, klubovima i sličnim kulturnim domovima. Navodni je njihov posao ako se neko potuče ili pod utiskom Šabanovih pesama polomi pola kafane (a drugu polovinu spali) da izbaci pod prisilom datu personu. Dakle, apsurd! Prvo se muzičari trude da gostima pronađu pesmu koja u srce gađa, pa onda gazde lokala da im belom kožom tapaciraju separe(j)e na kojima sede cenjene zadnjice cenjene gospode, pa i konobari da ih lepo i efikasno zapiju, i taman kad se desi taj sklop kosmičkih okolnosti čovek se opusti, diskretno razbaštini i razbahati a izbacivači tad odreaguju na očigled svih i desi se udaljavanje iz kluba ili još gore... Zašto? Gostu treba da bude lepo i poenta je da se opusti svim čulima. To što cenjeni gost, prilikom dernečenja, nekome razbije nos ili priljubi flašu iz arkadu, šutne konobara, pljune klavijaturistu, pridrži se za vokalnu solistkinju, ili baci nekoliko stolica u veliko ogledalo sa skupim gispanim ramom na sred lokala nije za kažnjavanje, zaboga, o ljudi. To je sastavni deo muzičko-scenske zabave i ne treba na tome zameriti. Čak, to se podrazumeva i bilo bi posve amorfna atmosfera u lokalu da neko veče prođe bez neke litre krvi ili preloma (konkretno vrata), jer nije poenta u tome da cepidlačimo. Osobe poput ovakvih su po pravilu najveći platni potencijal jednog ovakvog stuba kulture. (U zapadnim zemljama je uvedeno aplaudiranje kao način izražavanja zadovoljstva, ali ta opcija kod nas nije šire prihvaćena.) Naime, treba uvesti ubacivače! Radi se o glomaznom osoblju koje obitava na vratima lokala, i kako ko prođe treba biti fizičkom prisilom uguran u lokal od strane ubacivača. Onda data osoba koja uguravanjem stupi u lokal ima ulogu potencijalne mušterije koja u klubu pije skupa pića i časti muzičare u evrima. Potencijalna mušterija pravo na žalbu nema jer da nije želela da uđe u zabavni prostor nije ni trebala da se šeta u blizini ustanove tipa diskoteka. Osoba samim svojim prolaskom pored lokala u krugu od 150 metara ubacivaču daje pravo na to da je ubaci u klub! Sigurno je to, kada bi se izbacivači zamenili ubacivačima, da bi kulturni život jedne sredine bio finansijski potkovaniji a pre svega i poštovani muzičari.

• Druga anomalija u strogoj sprezi sa muzičkim dešavanjima u lokalnim lokalima je jezičko-gramatičke prirode i potiče od mušterija to jest od publike! Vlada uverenje da treba reći, tj. pitati: Gde izlaziš? Na to sledi odgovor tipa: Izlazim iz stana, ili Izlazim kroz kapiju. Umesto toga, pravilno je: Gde ulaziš? Tada, i odgovor biva tačan i precizan: Ulazim kod Mandže u bircuz, ili Ulazim kroz vrata kluba Haos 52, ili Večeras imam u planu da uđem u lokal 3 zlatne dame... Poenta je u tome da krajnje nije bitno odakle krećete već gde završavate vaš večernji piknik i sa koliko novca manje ćete otići kući, na opšte zadovoljstvo konobara, šankera i ostalih kulturnih radnika na čelu sa muzičarima željnim bakšiša.

• U muzičkom poslu je veoma bitan kvalitet, a pre svega kvantitet opreme koja se koristi. Hijerarhija važnosti određenih delova opreme postoji. NAJBITNIJA MUZIČKA OPREMA SU KABLOVI I KOLA (TJ. BELI KOMBI MARKE MERCEDES ILI FOLKSWAGEN). Dakle, kablovi moraju biti što duži i izolovaniji od vlage (kiše, pomija,supe, piva i hladnog špricera), mehaničkih oštečenja i obavezno gumirani. Ne retki su slučajevi gde su određeni članovi benda doživeli strujni udar usled nekvalitetnog kabla koji od kuće ka šatoru prolazi kroz pokisli svinjac ili veliku baru na ulazu koja je specifični zaštitini znak šator-partija. Kombi ili automobil (obavezno truli a beli gof 2) je drugi najbitniji deo opreme jer bez toga nema ni veselja ni zarade. Ostali delovi su zamenljivi, zanemarljivi a i bez mnogih od njih (npr. klavijatura, violina i sl.) se može odraditi posao. Ostala oprema koju muzičari koriste mora, svakako, biti što šarenija i veoma je bitno da ima dovoljno svetlećih delova jer je to ono što privlači datog gosta da Vam priđe i naruči pesmu. Čak, ako je dovoljno mračno u prostoru gde se svira, Vaša oprema koja svetluca može i da odigra ulogu manjeg light show-a. Dakle, gitarski procesor, klavijaturu ili mikser kupite za potrebe benda samo ako sadrži dovoljno svetlećih dugmića. Zvuk sprave je na petom mestu po bitnosti. 

• MIkseta koju bend koristi ima po svojoj prirodi (tj. da bi koštala dosta) premnogo tipki, tastera, reglera, potenciometara. Procenat korišćenosti svega ovoga je, po nepogrešivoj šatorskoj statistici, jedva 5,43 procenata. Bitno je samo da znate gde je master volume regler i volume za kanale, a boja zvuka je fabrički nameštena. Ako imate potrebu da kao muzičar ili pevač pomerate određene potenciometre i dugmiće na Vašem kanalu znajte da su Vam uši preumorne od jučerašnje svirke. Tada, obavezno popijte na eks 2 hladna piva+dupli vinjak i zvuk će Vam biti više nego prihvatljiv. Stvar je u tome što bi svi ti dugmići osim master kontrole trebali biti ZAVARENI jer ako je neko znao da namesti zvuk to su ljudi u fabrici a Vaša intervencija na tonu pojedinog instrumenta ili celog benda može samo da pokvari stvar. Uz kupovinu čuvene miksete proizvedene na balkanskom tržištu Vi, kao srećni kupac, dobijate gratis aparat za zavarivanje kako bi sve što je u samoj fabrici neučvršćeno ili sklono pomeranju ili okretanju Vi mogli lično da dovarite. Specifičan razmak među potenciometrima na Dynacord miksetama je upravo takav zato što po default podešavanjima između njih treba da stoji krigla sa pivom. Na Yamahinim misketama primetićete prazninu na desnoj strani. Nedvosmisleno je to mesto gde bubnjar mora da drži pikslu. Na miskerima indo-evropskih proizvođača zgodno mesto za tanjir sa pečenjem je upravo iznad reglera za volume iznad prvih osam kanala (tj. dvanaest, ako je tanjir veći). Uglavnom, svi cenjeniji proizvođači za Balkansku muzičku scenu  proizvode muzičke miksere vakuumski upakovane u kruti, nepohabiv i nepocepiv, ali dovoljno providan, najnon jer je ustanovljeno da je najveći procenat kvarova zbog prosipanja hladnog špricera po uređaju. Tek na drugom mestu su kvarovi nastali zbog prosipanja "vruće moče" iz pečenja po spravi.

•  MOLODURALNE PESME su one u kojima strofa donosi tekst gde se on (ili ona) prelama i previja od ljubavne tuge i bolova, pa je taj deo pesme najcesce komponovan u molskom rodu. U tekstu refrena se, u ovakvim pesmama, stavi ignore na ljubavni vapaj i dešava se lumpovanje, i razbijanje čaša i escajga i sam rezime refrena uglavnom stavlja do znanja da on (tj. ona) nije jedina osoba i da ima pun svet sličnih i da treba ići dalje i dalje. Refren je ukorenjen u durski tonalitet, te donosi razdragano i nonšalantno raspoloženje. Dakle, strofa-mol, refren-dur i dobili smo moloduralnu numeru. Nasuprot ovome, znatno veća potražnja (i podrazumeva se-bolji bakšiš) vlada na tržištu za DUROMOLARNIM (dakle, ne MORALNIM) pesmama. Konkretno, on (ili ona) se još nekako i drže u strofi. Teško mu (joj) jeste, rastanak je bolan, sliku njezinu (njegovu) i dalje na grudima nosi ali se mora ići dalje. Posle ovakve (sada durske) strofe prerasta se u molski refren samoubilačko-sečovensko-mazohističko-predepresivno-smakosvetovnog karaktera. Mada je i u ovakvim refrenima lomljenje čaša i escajga podrazumevano pokazalo se da je isplativije za članove benda jer ''sevdah novčanik ne krije" pa je i bakšiš prilikom izvođenja duromolarnih pesama znatno uvećan. 

• Mnogo se u poslednje vreme u muzičkim krugovima govori o širini u muzici, misleći na sveobuhvatnost u sviranju i pevanju i muzičkom obrazovanju. I tu, kao i na bezbroj već pobrojanih mesta radi se o krivom shvatanju termina i tumačenju istog. Pojedini misle da se to odnosi na gitaristu koji mora da pored poznavanja bugarskih foršpila vlada i nekim laboratorijskim žanrom (kao npr. fank ili ona spora i opora muzika nazvana bluz!) za koji ne postoji primer u istoriji Balkana da je neko iz publike naručio da sluša i bakšišom to platio. Ili se odnosi na pevača koji bi navodno trebalo da bude upućen u Pučinijeve arije. Ili se, pak, odnosi na basistu koji bi (nekim glupavim slučajem) trebalo da zna da nabroji albume nekog Markusa Milera... NE! Širina u muzici po Baku Šiškom znači mogućnost prilagođavanja muzičara u nemuzičarskim situacijama. (Šta bi mi bez zlatnog Baka?!) Dakle, muzički širok je bubnjar koji u pauzama između sviranih blokova služi gostima supu. Muzički širok je basista koji usled gubitka električne energije na proševini zna da prčka po spratnoj tabli kuće i ukloni kvar. (Opšte je poznato to da svi bolji muzičari imaju elektrotehničko, zidarsko ili teslarsko primarno obrazovanje a naravno ne muzičko jer je to bespotrebno!) Muzički širok je pevač koji na svadbu dođe dan ranije i pomogne pri podizanju mladine kapije. Muzički širok je i gitarista koji se nađe poslodavcu-domaćinu pri ruci kada se postavlja koncertni šator za veselje. Itd. Naravoučenije, biti muzički širok znači biti širi od muzike tj. vanmuzički upotrebljiv za sve poslove koji vas snađu a makar su i u indirektnoj  vezi sa veseljem na kojem ćete nastupati!

• Business owner tj. poslodržac je harmonikaš koji poseduje sopstveni šator za 800 gostiju koji izdaje i isključivo u njemu nastupa sa svojim orkestrom. To je i bubnjar koji poseduje famozni merecedesov trulo-beli kombi i oremu za ozvučavanje omanjeg lokalnog stadiona (neizbežan dynacord mixer sa ne manje od 120 kanala radi ozbiljnijeg utiska o bendu). To može biti i pevačica koja poseduje lokal, u njemu frizerski salon, a u njemu osblje koje smatra za svoju poslugu. Posluga je dužna da se u kom god času, danu ili satu nađe na usluzi svojoj cenjenoj gazdarici (po opisu posla estradnoj umetnici) i popravi joj jučerašnju bajatu frizuru i pripremi je (kao i svaku drugu starletu) za terevenku na kojoj diva te večeri, na oduševljenje svih, nastupa. 

• Najveći neživi neprijatelj (pored onih živih predstavljenih u vidu konkurentskih orkestara) današnjih muzičara jeste BINA! Taj (ko li ga izmisli) bespotrebni momenat nazvan bina predstavlja glavnu rampu i smetnju nadolazećem novcu. Direktno, bina umanjuje vašu zaradu. Najdirektnije, nema bakšiša, burazeru! Po teoriji Baka Šiškog, TREBA PO SVAKU CENU IZBEGAVATI NASTUPATI U PROSTORIMA GDE POSTOJI BINA JER ONA  UKIDA MOMENAT INTIMIZIRANJA SA PUBLIKOM. Realno gledano, ko će Vas zakititi novčanicom od 100 eura za Nesanicu, ako Vi sa Vašim orkestrom stojite na dva metara visokoj bini glumeći zvezde, pri tom ne konstatujući ljudsku masu koja se pred Vama opijena talasa? Publika voli da se identifikuje sa muzičarima, jer Vi ste, nesporno, jedan od njih. Vi ste im brat i ortak. A tek pevacica... Dakle, Vi ste dužni da stojite u istoj ravni sa gostima, preživljavate dobro i zlo sa istima jer ste za to i plaćeni. Nemojmo glumatati rok koncert ili arenu jer su sve to virtuelni muzički prostori, upravo oni koji Vam oduzimaju ikakvu šansu za dobijanje bakšiša. Dakle, Vi MORATE stajati u sred amorfne mase zvane publika, potpuno u istoj visinskoj ravni i nemate pravo da Vam zasmeta po koji udarac laktom u stomak ili prosipanje špricera po dirkama, ili pak bratsko grljenje najusevdahlijeg gosta u sred refrena pesme BILA MI JE KO GITARA (originalno nazvane JA NOĆAS VINO PIJEM!?) Sve napomenuto ne morati ispoštovati ako ste gadljivi na novac, tj. ako ne želite zarađivanje od muzike. Ali, što bi ste se onda i bavili njome? Ne pominjite ljubav i ideale, neće Vam proći kod autora ovog dela.

• Kratak savet: Kada stignete u klub gde svirate, uvek je subota. Uvek je veče. Subotom uveče je utakmica. Utakmicu po pravilu posvećeno gleda gazda kluba iz fotelje ispijajući više piva od jednom i psujući dugo i masno sudiju utakmice. Gazda je umoran čovek. Gazda je iznerviran čovek. Gazda je čovek. Nikako, čak ni u slučaju da gori beli kombi kojim ste sa Vašim orkestrom doputovali iz Daleka, ne prekidajte gazdu u gledanju utakmice. Znači, nema DOBRO VEČE GOSPODINE, niti EVO MI STIGLI, niti KAKO JE MAJSTORE? Nema zvuka. Imate pravo da budete tihi, gotovo nečujni, pri postavljanju Vaše skalamerije i ako pazar lokala date večeri bude više nego zadovoljavajući možda i dobijete Vaš nezasluženi novac. Za gospodina Vlasnika (u narodu poznat kao GAZDA) Vi i kompletan Vaš orkestar predstavljate nužnost koju on mora da istrpi kako bi mu bila dobra zarada u lokalu i to je cela istina. Samopoštovanje ostavite za kod kuće i zapamtite da NIKADA NE SMETE PREKIDATI GAZDU KLUBA DOK GLEDA UTAKMICU, NIKADA!

• Pominjali smo da je stecište grešaka (i grešenja) u muzici u stvari muzički studio. Tek napravljene pesme (tj. samo one koje u ambijentu kafana zažive) muzičari ispravljaju, dopravljaju, spravljaju, tj. menjaju harmonije tako da više uđu pod kožu slušaocu-bakšiš-platiocu, prekomponuju foršpile, pojednostavljuju ritmiku (u pitanju je rumbisanje ili udvojkašenje) i intimizaraju pojedine stihove kako bi narodu cela pesma-proizvod bila prijemčivija. Pre svega, studio je mesto gde sama pesma dobija POGREŠAN NAZIV, koji opet siroti muzičari u live situaciji ispravljaju. (Već smo upućeni u to da je jedino mesto gde se odnos pesma-slušaoc objektivno uspostavlja živi nastup). Vezano za ovu podtematiku postoji milion primera od kojih su neki: 

1.  Pesma Atomskog skloništa pogrešno nazvana ZA LJUBAV TREBA IMAT DUŠU, umesto STOJ NA TRI NOGE 

1. Pesma Saše Vasića KO LIJANA, umesto KULIJANA

1. Pesma Yu grupe MORNAR, umesto pravilnog MRZEO SAM SVAKOG KO TE NIJE VOLEO

1. Pesma Džeja GDE ĆU SAD MOJA RUŽO, umesto logičnog NINA, po prvim slogovima refrena (i u samom se melanholično režiranom spotu pojavljuje crnomanjasta gospođica Nina)

1. Pesma Vlade Georgieva Hej ti, umesto MUNAS (ime religioznog gospodina pomenutog u mostu pesme gde se kaže VJERUJE MUNAS)  

1. Pesma Šabana Šaulića čiji albumski naziv još nije nađen. Verzije naslova poznate u birtijskim krugovima su JA NOĆAS VINO PIJEM ili JOŠ OVU NOĆ ili ZA NJENE OČI ili SAMO ZA NJU ili BILA MI JE KAO VINO ili BILA MI JE KO GITARA ( Saban Saulić )  

• Svi primeri su lako dostupni za slušanje

• Postoji i primer vrhunski stilizovane numere, po pitanju harmonizacije, melodike, izvođaštva, izraza i estetskog momenta. Dakle, primer koji sledi je pravilno pakovanje numere DEGENERACIJE 6 i predstavlja svojevrstan must have i ideal pristupa muzici prilikom njenog živog reprodukovanja. Može se čak i primetiti i solo vokalna kadenca na kraju numere, po uzoru na barokna majstore na violini za koje je poznato da su improvizovali kadence na kraju kompozicija. Uživajte:  Goran Colic - Ti samo budi dovljno daleko (dvojka)

•  Vlada sholastično uverenje među muzičarima da je od primarnog značaja da ceo bend (i pevači) obitavaju u istom trenutku u istom tonalitetu, čak i na istom akordu?! Apsurd! To može biti poželjno, ali nije obavezno, kamoli primarno. Najrasprostranjeniji turbo-kentaur hitovi upravo opovrgavaju to pravilo. Čak i oni koji nisu finalizirani u tom maniru zvuče tako da na snimku pevač peva svoju pesmu a matrica pod njim drnka neku svoju viziju. Dakle, beskonačno je primera gde pevač peva pesmu u svojoj zgodnoj lagi, a pratnja je smišljena u tonalno-modalnom  okviru u kojem je aranžeru zgodno da radi. Nikakva potreba ne postoji da se ovi tonaliteti podudaraju, jer  je pratnja sama po sebi sporedna i služi da bude neupadljiva i bezlična, da ne smeta pevanoj reči. PRATNJA SAMO PODRAŽAVA PEVANJE i tu je njenoj svrsi kraj. Dakle, zadatak pratnje je da bude besmislena kako bi pevanje i boja glasa pevača došla u apsolutno prvi plan. Umetničke sklonosti u vidu virtuoziteta (ili daleko bilo neke više estetike) pratnji ne smeju biti pripisivane. Konačno, u novoj muzičkoj praksi se pomenuti princip (gde su svi u istom TOTALITETU) naziva TOTALNA ili preciznije TOTALITARNA MUZIKA (blisko zvučanju termina TONALNA MUZIKA).Totalitarna muzika je apsolutistički i zaostao princip gde muzičar mora da isprati pevača u tonalitetu u kome on peva bez osvrtanja na to da li je harmonikašu zgodno da svira foršpil u Fis duru, ili gitarista mora da se muči svirajući pratnju na surovim i parnim poljima svog instrumenta (npr. Es mol). Moderne muzičko-primenjene struje kažu da čak ni svirač koji upravlja instrumentom koji se svira dvoručno (npr. klavijature, harmonika...) NE MORA u obe ruke postojati u istom tonalitetu u isto vreme, jer se to smatra zaostalim i oronulim, pre svega pogrešnim muzičkim nasleđem. Zgodno je recimo da klavijaturista svira basovu pratnju u E molu, ili A molu, dok desna ruka prosvirava temu u G molu. Rezultat je veoma približan onom nazovi pravilnom (MONOTONALITETNOM), a sviračka muka umnogome manja, što direktno dovodi do toga da svirač može bez pauze svirati duže blokove-u trajanju od 12 do 14 sati po komadu. Zapažen je primer da harmonikaš levu ruku namenjenu basovima ušanči u C dur poziciju u trajanju od nekoliko sati, a tonalitet  desne koja svira akorde i prosviravanja menja iz pesme u pesmu, idući za željom i namerom pevača na datom tulumu. Prečest je, a više nego ezoteričan, primer gde prateći bend izvodi LAKU NOĆ SVIRAČI kao kadencu celog veselja u D duru, dok pevač, umoran od višeblokovnog veselja, kao i dima i alkohola izvodi istu pesmu i A duru. U istoriji balkanske muzike, ne postoji primer gde se pojedini gost ili muzičar žalio na ovakav način izvođenja muzike, što samo po sebi znači da je ovakav način izvođenja POLITONALNE MUZIKE praktičan, poželjan i prihvatljiv način izvođenja muzike! 
•        Svadba predstavlja vrhovni, najnapredniji i najkompleksniji manifest tezge. Spektar činjenica čini određenu svadbu Svadbom sezone. Između ostalog:
  
              Prostor u kome se dešava spektakl je suštinski faktor za kvalitetno koncertno veselje. Poučeni akustičkom monotonijom kakvog Karnegi Hola, ili Rojal Albert Hola bavljenici muzikom su odlučili da eksperimentišu na tom polju i došli do zapanjujućih rezultata: svaki ambijent je pobodan za tezgaroški hepening.
  
  
  -Mada, kvalitativno najsuperiornije akustičke (i praktične) rezultate je davao prostor velikog koncertnog šatora sa pošljunčenim podom sa dva dugačka reda stolova i mladenačkim stolom u dnu prostorije. To je zato jer nakošene (i od mekih materijala) strane šatora upijaju visoke tonove i dozvoljavaju dovoljan volumen zvuka amortizujući pritom količinu obavezne mikrofonije a ne umanjujući utisak potmulog bučanja koji je više nego obavezan na ovakvim hepeninzima. Dva reda stolova, pritom, predstavljaju najmanju moguću količinu oštrih uglova o koje bi se zvuk (i gosti manifestacije koji su u obavezi da zaigraju) odbijao. Šljunak je posebna ezoteričnost koncertnog šatora jer publiku koja cupka po njemu  sjedinjuje sa prirodnim ambijentom i brzo upija prosutu supu ili bokal vina.
  
  
  -Moderan prostor sa pločicama na podu, mnoštvom ogledala, pvc stolarijom i okrečen u belo je vrlo zahvalan za održati veselje u njemu ako je većinski deo publike star preko pedeset pet godina. Evo i zašto. Starija populacija je sklona čestom zaspivanju a i poznato je da slušna percepcija sa godinama opada. Zbog toga je  ambijent u kome sve pršti od visokoh tonova iz ozvučenja, a zvuk zveči i rasipa se u svim neželjenim pravcima najbolji mogući da stvori zvučnu napetost i održi publikum  budnim. Pored toga, bela boja zidova reflektuje najveću količinu svetlosti,tako da u takvom prostoru nikad nije dovoljno mračno da bi gosti zaspali za vreme torte što je bez sumnje adekvatan (anti)klimaks hepeninga. Inače, zbog gore pomenutog se u ovakvim ambijentima uspešno održavaju koncertno-tezgaroške muzičke svečanosti poput proslave odlaska u penziju ili proslave pedeset godina od maturiranja.
  
  
  -Spektakli koji se održavaju na drva, tj. u odsustvu ozvučenih instrumenata se po pravilu održavaju u manjim, bespodovnim salama (u užem smislu to je kafana sa zemljanim podom) gde je konstrukcijska ideja u izgradnji objekta bila da se podrži rustičnost. To ja zato da uživalac ovakvog tipa koncertnog spektakla može da se pridrži za dugačku letvu koja je namerno ostavljena da viri iz zida, ili da se oklembesi na granu drveta koja ulazi kroz polomljeni prozor lokala, ili pak usled opijenosti muzikom da prisedne na zemljani patos. Zvuk muzike se u ovakvim okolnostima prostire najdalje do trećeg stola,te je bend prinuđen da se konstantno kreće (taj moovable princip sviranja se naziva stolovačenje). Ovo je i preostala tekovina našeg bogatog tezgomuzikološkog nasleđa.
   

Hvala na izdvojenom vremenu za čitanje prve (pilot) verzije mog PRAKTIKUMA neospornog nekvaliteta! To je svakako i zbog toga što u ovom trenu i niste imali šta pametnije da radite. Nadam se da sam uspeo da vas zbunim, a ako ne drago mi je zbog toga! Izvolite u davanje sugestija i napred u iskreno bavljenje muzikom!!!

P.s. Veliko hvala beskonačnom broju mojih prijatelja-muzičara na pričama, inspiraciji, idejama i podršci za pisanje ovakvog teksta...

Vaš Acart

http://www.myspace.com/acartmuzic

http://www.youtube.com/acartmuzic

http://twitter.com/acartmuzic

http://soundcloud.com/acartmuzic