Симфонија киша
Александар Митровић
Остављена поезија и берачи светла
... a најмање у себи
Погађа ме лето што пролази брзо...
И киша кад не пада стално...
Да ли ћу остати бљесак или домет...?
Откуцавам слова трагова оних заосталих...
Негде у песку, на таласима...
У раним погледима...
Посматра ме жица гитаре...
И ја се понекад на њу мрштим...
Хватам и осмех по теби просут...
Уплашен бојама лудим...
Запажен као пролазник...
Као посматрач...
Ни овде ме нема...
А најмање у себи...
Потражи своју слободу
Потражи своју слободу
Макар у чаши
Или на пању
Нађи је у жици где се простире врисак
Зарежи у лице
Пљуни!
Погледај и иди...
Само не бежи
Можда те не стигне
И останеш сам...
Oстављена поезија и берачи светла
Продавци маглених очију и кратковидости духа овим се пољем крећу
Остављају пепео у прашини
Јави се ветар па рашири дугу
Ништа више
Није попут игре
Рахмањинових трачака светлости и сенки
Ковитлаци православља очекују кишу
Мирис паљеног жита
Само једанпут вакуумом ледби
Даље не пустоши
Мада нестаје искра
И теже се дише
Кад у мраку не светлуцају сунца
Него шуште сени
Теже су речи кад на уснама је мук
Пливају
А у мреже се мрсе
Давни куцаји среће
Али ће и њих обасути светло са краја тунела
И наше ће се енергије маћи
До последње тачке својих домета
Винути се кроз мисли
Дела и речи
И наши ће се пути
Једном за свагда
Отворити...
Кумови без осећаја за давање широкопростирућих имена
Гусле завијају сиренски
Ништа што је као више било
Старешина промукло се јавља
Из одгајеног корова груди
Искачући из неудобног воза
Лажући се коњима смеју
И кадишони коњукцији
Иза велике заграде пакта
Балавац не лаје
Него речи боле
Опраштајући своје постојање
Космичкој кијавици
Тиха тиха језа
Оглашава Мариу и шпагетама
Полумрис из носева
Неписменог Браја
Моно поглед обилази жицу
Писмоноша приноси
Бомбе и кравату
Шарену црно-дебелу
Наставак је болан
Као у свакој песми
У тој тачки света
Сваки застане песник
Тамбураши злобе знане
Уморан сам као пампур
Сведок пролазности лета.
Ометен у трептају
Сврбим последњег Чешка.
Касперски себе претворим
У зарђалу поноћ.
Милијилијардуити пут
Певам о речи.
Крста плету мреже
Остају крај пута.
Пратим слова њежна
Најлокалнијих самосвести.
Даирова бура
Замире на води.
Мотив у празнини
Изгорео у леду.
Дивне ли патроле
Образа и прашине.
Лепота је чулна
Заборавља проћи.
Диксиленд и травњак
Геоси и правац.
Тамбураши злобе знане!
Вечерас сам при руци
Хеј ти, спаси ме бледака
Наличје сам лудака
Издаје ме стан на Зеленом венцу
И шаренолажу песме
Истог јутра
Старост утрчава у собу
Офрље обрано млеко
Распе по језичку дана
Хеј ти, куцни главом о зид
Видиш ли да ли плаче?
Вечерас није сам
Вечерас сам при руци
Последње подне Пушкинових
Сва Пушкинова деца
Одрасла у витрини са недостатком буке
Сасвим групно без имало стида
Не устају читајући песме
У супротном смеру
Кашикаре се договарају
Са каквим ће жаром
Александру објавити подне
Не тужи се драга
Не тужи се драга
Умукнуће сени
Кад за тобом дођу
Потиснуте риме
Заборави буре
И коноп за вратом
Осмехни се Сунцу
Омириши кишу
Погледом натераш
Звери да заћуте
У музику моју
Више не залуташ
Блажена си драга
Од стихова ових
Анђео од песме
Нек те опет створи
Стара љубавна песма
Пробуди ме срећо
Не долазиш често
Измири ме с ветром
Тихом кишом оспи
И нисам на обали дуго
До заласка трајем
У сваку песму потонем
Као некад
А сетим се често
Наших неба
Скривених у бунару
Сетим се
Олуја и снегова
И осмеха над тмином
У моје последње вече
Уз вино и џез
Зажмури поред мене
Заувек!
Тибитанске ватре
Ту или некад
Кад као понекад засија
елегично разбарушена дива
у филму два од петсто један
на мирисном тргу уплаканих
Слабоумље умивано ђоновима
распарене ноздрве у бескрајном чамцу
мотив кише прашта
тајне бивших овдашњим
Некада смо још само једанпут
увеоке пресело свели
романтичном вриску шизоидних жлезда
на капији транса у нестанак дана
Валцер у Цис молу
Коп у води
Tрилером
Потказујеш гробље мојих утисака
Никада
Не заборави
Разломке под очима
Седим
У недостатку руку
Које праштају
Одрастао немилице гледајући
Звуци гоне безбојне вриске
Окрњке и одгриске
Упрљане зебре
Пола и По ноћи
Апарати грозни
Говорне маме
Нека сви се клоне
Још и овај
Звездани тренутак
Даруј мени
Док се гуши Валцер
У Цис
Нашем молу
Кад у Бостон пођо’
Црвени Кичаго
У шајкаче тоне
Зеленортска кијавица
O’чајем варена
Мек и Доланц
У одласцима пут свемира
Конзервирају Мокрањца
Врх колена кантор
Гаји врећу
У њој тицу
Бело под ноктима
Посивело плућа
Континенти мрака
Одрасли у бунар
Крај плота
Чрвени Чикаго
Пругутао песак
Наш
Сјај Дегенија
Проричем судбини име заклато на пању
Узглавља објављују Некад.
Не врати се, ускликују заграде...
Те опруге у уху творе камен Си Ви
Безборани Ма Ли израслине дави
Бикови слупани у магли.
Само се не врати...
У вакуумском стаклу Ђин Ђуле се њише
Прозвана је промаја у саобраћају пупка
Часовник подгрева читалачке нерве
Сеница и Сенка још као понекад
Дегенија име оставе у блату...
МОЛИМТЕСЕНЕВРАТИИИИИ!
Кад Мишља крвари
Отиче
Бојином дугом бела нит чарапе.
Маглене речи пуслирају диофтриом.
Узалудно Ја место чивилука пршти по дезену.
Осмелих се, ето,
Да уручим пеге злом пајацу,
Задах вилицајцу.
Потрудиш се, згасиш бакљоношу,
Изландраним струком силазиш на уста!
Ходи, Мишља, ходи!
У звоњавом кругу, поред, поред врата,
одбачене руке на вратима Мишље...
ТибиТ
Ултравенски пој космоса
Лудаке призива
Дубини немоћи разорених аликвота
Крст по зори шушти
Киша мами узглавље
Немир изливен у Наос
Прогорева отчи
Хаос риком свачег
Побацује вар
Зар хтења су нити пребегле у конвој
Размештених плућа харача свемира
Прашина муклог споја
Брише криви простор
Побољшава врење
Заслађује угаљ
Драматургије аминозаграда
Жертвују сумрак
Радована цара
Стрела
Исписује течна вакуумска стања
Кршом дисонанци
Кроз Рс трујни удар
Брзином постајања
Приклони се...
ТрумурТ
Ту,
на груди черној
Окупани свећњацима
Рукама са тавана
Мурати
Шајкача белих
Подмазују врата храма
Мујезин зарђао
На точку збројаних Срба
Дахћућих у Бодрумски ко зна нигде песак
Под столом
У безбројном гету
У рокади облизаној ватром
Обилић и Лазар
Прсторедом трила
Подврискују
Можда ходе
Борила се, давно, два царства на земљи.
Ту, на груди черној, свршише се оба.
К Радовану
Још са Тибита
Утиском полуглаве
Стрмином лелуја
Пулсацијом звука
Проломљени додир
ПраНеурона
Оком калеидоскопа
Мирисом јека
Хармонијом луднице
Догорева царева нит
When I Fall In Nao
Отклоњени зуби мекотом дивљака
Мргођени костур у плућима змрзнут
Месецом разбијен кисеоник
Малих откровења
Ноћи
Збројали се непарни и сати
Шаренила облаком кафе
Уз уво пригрљен осмех
Стомак уз додир
Уши боду светлост
Убрани пигмент твог прометног пупка
Задржава сећај збирова и магли
Нао
Промајом у даху отклонити винил
Коштаних чаура пресеченог Змаја
Нао
Каспреровски седиш ми под главом
Неуро стихови
Звук те престаје спреда
Нови крици недисциплине
Итом размазани
Vоштано
Као да кишом сраста кост
За плућа
Около стомака
За тебе моја Нао
Хима те не Vоли
Ти мене
Лину ја
Краткоvидо иштем
Као да гризем
Пут
Под небом тvојим
Око
У средњем уvу
Броји зује таласа
Кармином којим се сама презнојаvаш
Пресољеним vрхоvима беоњача
Дискретно
Каспијанско море
На месту ишчупаног ока
Преvејава Неvероне
Збрка рађа склоности ка истом
Четири пута ништа
Неуро
Негде
Изблиза игде
Кривинастим спојем свемира и праши
Хексаритмови
Удишу просторе
Дучића наочара
Облином мокре тегле
Брзином настајања
Просуте очи
Поткопавају
Аудио третман
Мозаично
Јучепошандрцала слова
Озбиљно
Кихотом Вангелиса
Звоне папиром
Тачкасти додир
Навикнутопрви
Брије слике
Поплочаног ока
Средина
Бездршно
Капље жицом
Живчаног снопа
Изгорелог у мета леду
Договорност
Трује буку
Арченом пауку
Цртежом обостраног метка
Тврди крици
Нае
Вишегласно буне
Трумана
Течно
Пролеће
Безблаболно
Смрзава пену ураслу за грло
Сукоб
Јека и Дисонанце
Наосећа
Игру
Жубора и мрава
На мембрани
Неподесног зуба
Снагом рика
Хара
Н
Е
У
Р
О
Неуро монолиза
Песма одевена мрљом
Мије заразно
Кровове мајушних обућара
Отежаног сиктања
Модуси лидијског наелектрисања
Силазећи с корова
Усутог Палестрину
Расипају у лом
Округла слика
Атомског пејзажа
Тонално шкрипи
Над воденим резом
Неуробојени звук
Боја
Смирује уздах knockouta
Камион поезије
Лепрша обневиделим цревом
Звук
Смирен коњугацијом дизела
Нумерологијом З-ова
Хладнотом оковратника
Искашљава туђе нервно име
Неуро benz
(и потреба за унутрашњим прегоревањем)
Потреба Итине омче
Рађа потребу
Боја
Боја
Боја
Уласци у храм
Вижљавог светла
Гацајући по образима
Разбацују себе
Нитима праши
Уши котрљају
Прелом глагола
Неурозних стопа
Еволуција мака у дугме
Стропоштава главу
Ћилибар удављен зарезом
Неуропотребом стиха
Акцентованорђавих неуротестенина
Потрага за смислом
Последњи у грлу
Стасава камен
Небрањеног зида
Неосмисли
Бесмисли
Потврђују кутке круга
Потреба за другим
Истим
Смислу је неминовна
Симфонија додира
Музике саме наше
Бесвести
Теснац дисајних органа
Придев Неура
Уситњени махови
Узике само ...
М
Икарова исповест
Влага
Потекла у назад
Обојена мрко
Или сиво
Бело
Анђели и ноћас
Икара неће
Урликну
Призва очајем слеђену капију
Међу зубима
Отрована плесан плеше
Музика
И милости пресије
Поново
И још једном
Опет
НеоНао додирује инсектициде
Стаблом номад вришти
Пребледела досада клати
Или опет теши недра
Јуче
Тврдоћом дима
Испари Анђелима Икар
Три строфе
Стожери смисла
Обојени буком
Јутарњег поднева
Осветљеног умом
У симфонији
Натопљеној џунглом
Небески тањир
Под корацима генија
Неосебаризам
Макробиотичка слова
Опција заграде
Музика на црти
Неуро звер
Брзина
Под капцима залуда
Опетима ветра
Подврискује
Можда Неошишти
Одсутне угрушке
Немилосрдних миленија
Прамрак
Инстантнијих заглушења
Потреба за разликом
Стасава
Врх падајућег неба
Неодласци
Инфралогике фалша
У теснацу врпци
Колутају сити
Резбарени дани
Крај капије Гун Гуле
Очекују
Нервну Звер
Ико ли ме чује?
Сунцем
прегрејаван дах
Безобразно прслога зуба
Из окова
изникао прасак
Твораца пајаца
Неуро
стасао обимом shizophrenie
Вриснуо
у непарном сату
Икар
сручен у лагу
Човеколиких изданака
Погледима
безбрижног сутона
Тибитанског очаја...
Последња песма
У четири стиха
Стерео исповест
Отуђеног пајаца
Музиком
Напалмски рајеви
Огледи тишине
Светла рајских обала
У стомаку ничу
Лептир свикао
На очајно червену кору
На дах миленија
Контрацрвени ужаси
У пластично неурозном споту
Дошаптавају вику
Епсилон мождина
Бајка о хаосу
Из навике труда
Под ноктима
Просејава ветре
Обала слонских
Међу ивице гладног ножа
Укуцана прираста
Она бајка
У дрво глогово
Угља дрво
Да ли јесам дрво
Уклето
На гори што светли?
Сизифов тестамент
На посту штранге
Отвара шенуле звезде
Пас кидише неми
Кроз пукотину Икара
На срушено небо
Удављено хипер јутро
Шаренила спашене белине
Неуроствора гоне
Поглед стиже
Процуреле очи
Cyber space-a
Светлима интравенских спасова
Музика слуђења
У етнотишини ванбрачнијих плућа
Израста из вена
У свемир који тоне
Кораци поезије
Над бламом хистеро линија
Наги спију
Шарају кварове лета
Покисли Равели
Звечећим кораком
Под косином нула
Симфонију крпе
Зар?
Зар да умрем млад
У пролеће
Под сенкама олује
Без крста на челу?
Зар да мрем данас
Без валцера кише
Безубих пекара
Сунцокрета и кловнова?
Зар
Не плету ждрали
Сазвежђа над тмином?
Зар
Не светле Сунца
Пред врцавим јутром?
Зар
У пролећу овом
Враћам се у прах…?
Све или прах
Икоје
Јутро ничије
Трагом ничег
Баца се у прах
У борби
Можданом хаосу
Боја и неравнина
Заричем себе
На експлозију ума
У ириса поља
Путеви застају
Виле покрштава змаја
Бића твора
Миришу недељом
У дорскоме космосу
Вибрације нерава
Прогледавају уз прснуће
Чељусти праха
Надплам
Очи сручене у песму звери
Недалеких постајањем
Под напалмским јутром
Авлија надражује прамен
Растваран у гневу прасутра
Експлозија добоша
Твог стишњеног непца
Периодоликим утисцима неосебра
Разваљује плиму
Лед около жице
Урнише унутар стуба
Главе се одричу нерви
Хипихондорски
Свежина долази низ латиничну слабост
У шахтовима аксона
Кимом бојиш ветрове
Троугласта епидемија вечери
Под прекидима палми
Морнарев сан о белом броду
(са плавозеленим сунцобранима)
Сан о белом броду
Нашега сутра
Не обилази пахуље
Скривене у Твом уху
Окачене Ти о косу
Предозирани додирима
Кловнови са погледима ка Северу
Ка акцентима Сунцокрета
Обасипају Тебе стиховима
Које под овим небом
Исписивах на прозору
Знам да их видиш!
Из праха
Очи сручене у бездан
Плутају бунаром ничијим
Грињама бесвести
Микронервна болест
Прехлађена у рентген смештају
Односиоца занемелих киша
Политмине
Политонално се одзивају
Под напалмским јутром
Фанатиq се рашчешљава
Шизоидно
Леонардо срасо за бусен
Спомен плоча Стравинског
Очи испијају тице
Ка светлу
Аждаја окреће светове у стомаку
У лобањи пауци размножени
Под прстима просејани прах
Неког себе...
Стопала срасла за камен
Плућа у годинама мрака...
Пробуди се, тако ти Бора
Удави аждају
Пауке ногом помази
Прах у шаку стисни...
Камен преломи
Светло у плућа усели
Под пролећем овим
Осунчај године и таме...
Могућа сванућа
Светла несванутих птица
Умирују флажолете поноћи
Хтео сам да напишем песму
Али ме узе
У дну Хималаја
На ободима свести
Афобично
Чудо
Идилично
Притисак расцветан у тикву
Место сумануте главе
Само криК
Капије прилазе трансу
У вечери тропског поднева
Призиване тоне децимала
Тону погледом стихова на грло
О ивице наказне драме
Рђаве рајеви мињона
Вода плави мозак
Обое бришу свемире
Помирења или криК
?
Аваји светлости за Ицом
Изнад овог неба
Још једно
Међ трепавицама Твојим спава
Али тамо
Под сенкама
Очи ове
Раскивају простор
Призивајући кише Твојих пољубаца
У цик зоре
Под напалмским јутром
Да у крошње се уселим
Дунавом проспем се пут Сунца
Тако пожелим...
Обешена песма
Кораци аласа
Низ слепљени сан
Обогаљују суштину етно љубави
Дахови на прозору
Сручени у простор
Наш
У паузама јецаји Сунца
Ове напалмске ноћце
Удављен у таласима звука
Смирен о вешала
Биберова
Сутрашња сећања
Одјеци суштине
Тумарају келијама
Афекат размножава вриске
Дојучебезбрижних светала
На хартији мирених
Под тонама мириса
Сутра а јуче
Строфу обдарује крш
Лом у цнс-у
Дотиче последњу Искру
Али замире
С титрајима еха
Ициних логичности
Мојих обичности
Пред Возонском групом
Озон преосећајно
Корацима виолончела
На тремолима јесени
Приписује боју свемиру
Њега у дорском тахијону
Здавих у бунару
Вртова ових
Вешала мојих
Отисци монитора
У забити песме
Раскривају спомен
Непажљивог светла
Упала тифуса
Хиљадама херца
Скучена на мрљи
Огледа
Buena trista
Доласци Еворе
Надражују Ферера
Под лупом Бетовена
Тромбони се даве
У рђавој сонати
За месечеву смену
И моју последњу песму
Крешенди нерава
Начети крицима обоа
Тимпановом улицом
Некако долазе
Безобразни стерео
Вендерсовог дима
Убија незапажено птице
У ходнику белог шума
Под прозором
Одјекују очи
Врелог дана
Напалмски рајеви
Ментол и звуци
Срушених даљина
Допуњени иглом
Лелека
Каиш
Врат је њиме обгрљен
Скоро жубори
Песком
Напалмских рајева
Ишчекивања ничег
Аламо
Видокруг ничег
Лук
Завештан драмом
Неформу мази мраком
О паћено дрво
Смирени Ал Амо
Без сенке
Која под њим
Обесно цичи!
Реанимације
Помириши име
Свезано на плочи
Загробној
У плућном крилу
На литицама бесвести
Без контроле надражаја
Слуђене песме
Трајно се оспи
Дахом планина
Нервних јутара
Недођија луга
Реанимира микро име
Биг бенга у цара
Опет шумови
Ноћас у страдању
Приписана епоха свемиру
Уздахе своје
У манастиру стичем
У обиму врата
Зује свиње дивље
Падају дани
Низ кошено поље
Осипам речи
Околних тишина
Запажено светло у тунелу свести
Њиме гасим звезде
Упала мозга и Ти у њему
У ноћи
Сутра ван себе
Ћутања обмањују грла
Димњаци Телекома
Гутају трагове тебе
Кроз мене
У стерео стиху
Фитиљ једе свећу
Пребери се
Улогу одабери
Песма Ици
Желим ти песму
Осуту трептајима Сунца
Над одгриском наранче
Ухо прикрива мали крш
У великом космосу тавори тица
Слеђена у генију нарциса
Разум боји ехое погледа
Сметених у простирању ка мени
Их разумеш
Као што мене умеш?
Тачка
Под знаком питања
На месту тачке
Имплозијом творена
Откровења генија
После свих киша
После сивих киша
Постаћу талас
Сламан о крезуби песак
О громове, плесан и мишоморе
Све је о земљи
Сви се осолимо
Ту где сникосмо
Сасвим страсни
Свест је дијагноза,
Светлост-боја мрака
Број можда и твоје скрива име
Можда под кожом амплитуда?
Свемир с нама
Ниче у приземљу
У борби с димом
И бештијама,
Нервним колапсима
У небројеној строфи
Погледајте отрове наше
Остаћу на ади,
Уз Дунав црни
Који ме расу
И породи
Објашњиво јесте брзо
Пилула смара умни смрад
Неких нема у бајци
Или бдију
Да ми отежају
У јуче долази пламен
Из неких нас
Очеви се погледи ломе о врат
Необјашњиво посве јасно
Рука стеже песак
Неког далеког нашег
На путу од храма
Сокови обиља
Облажу тетравенска паковања
Дављених Наа и Хима
Дугоногих Ица
Окупирани упитници
Палих безобличја и тугиних боја
У последњем даху семендријског ветра...
Кораке наше Господ посматра
Уместо нас
Цвет као мирис руине простора
Уместо мириса, рецимо, кише
Исти онај корак
Претура постељине
Тишином раствара кругове давне
У шећерном леглу
Нико одсад тако није
Јабучки дивно цедио живот
Попут Ициних пољубаца
Из поштовања
У улици мојој
После сивих киша
Тумарају тетреби
Удови сврате у крак собе
Љубави се најзад љубичасто роде
Безуспешно
После сињих киша
Време престаје
У лудака напрасно постаје шлем
И тада ничу
У години печурака
После таквих Киша
Ма где Били полива чемпресе
Озон трпи брда птица
Мада Ица дршће
Под белегом свемирским
Још је тачност сита
Прецизним штрихом чела
У тацни мали удављени кловн
На скутима Снежане!
О, Боре мој,
Крвари ли концепт?
О, мој Боре,
Који кејквок даруј
Чилаут на трону Ибице
Још који трептај маслачка
На ветрима пекарских јесени
Па нек газе вулкан
Глођу стење тресебарско
Ти мрзни дедови дима
У Хашишиним пољима мака
Контрабаси летују уз Нине & Симоне
Лајпциг растерује буке моно Џерета
Терцно бити несродан
Неурофобији дисонанце?
Чешће јави се Господ
Судари јауке и тишине
Метинија можда затвори у пласт
Нарецимокрајуавгуста
Последњи брод прориче светлост
Неке улице знане
Као после оних киша
У осам до ничег
Потпуног ништа
У десет и девет
Треба се сетити Нао
У трену саздам зидове који је крију
У том жутом трену
Довечеравања папуча
Хабаних чајевима мора
Последња је вазда у свему
У мени прва
Волим писма о њој
После њих знам да ме троши
Прстима очаја
Полако далека
Скоро ван домета тајених руку
Ту свиње гризу метак у леду
Само идиотска
Недостаје који стих
Блиско аморфна
Афобична
Неамебоидна
Скоро обична
Киша
Тамо у живчаном сивилу
Опипајте сваки леви круг
Опиљцима хипер свемира
Згаженог у клима простору
Еспресо ћелијама Тибитанских ватри
Хаварије неуросистема одлазе Северу
У Ленијев чаробни рудник рата
Домети престају стрми
У Бојевој глави
На Нојевој варци
Потребно је помињати
Ту љубавичанствену кишу
Распаковану иза огледала
Уредну, далеку, нервну
У строфи лома
У пори мозга
Ето какву
Ништа
Или клон давне строфе
Не замире у трави
Ништа у зраку
Не урушава зору над водоником
Ништа не брани сада
Нити овај трн
Трену од секунда
Запљуснимо морем огреботине канцера
Туборге умора
Упале ума!
Кише ће увек престајати
Опетним бићем сутрашњице
За њим тешка и иста
Ланцима размазује кораке…
Закони су свезани данас
Не преостају ни за кога
Лудаци красе сумпорне ношње
Везани језицима за сунца
Погледима за Mесец
Огледом зa поглед
Другог јутра нередовнији је кашаљ
Виле знатно мање
Или никако
Не иште тромбоците
Мада гони кишу
Поента у тегли
Мучи мирисни мрак плавинаца
Сивости оних киша
До дана последњег
Другог заиста сутра
Некакви су нејаки
За влажни пијанисимо
Икако могуће треће јутро
Посве је никако
Сиве су кише
Данаснизводноултрабело
Заустављале прасак трошених крајника
У паљеном леду малог Умника
Постале зној свеће
И ново ништа
Сећам се кишних висила
Ветрова љуљашки и поморанџастих заљубљивања
Све то касно припадне песми
Зађе у хипер нездрави спот
Све стане на поносно вешало!
Ако икад ипак
Оденем вешало ово
Молим вас трајно
Красите га у сумрацима преглувелим
Ицином лицу дарујте најплачнији камен
И кичите, кичите...
Већ сагледавам кловнове јужне
Минђушасте слонове мале Нао
Заспале у плачу штоперице
За мном?
Цикот кишнице:
Принесите слабоумни
Шарени Бахов конац
Малокривачки Реквијем
И дуге туге осмех дрљавог Вилеа
Трачак сивелих киша из улице моје
ОДЕНИТЕ ВЕШАЛО МООЈЕ!!!
Додајте ми
Последње желим
Аеродромље маслачака
На груди лудака!
У време врискова
Иве кише
Прибављају грашке бонуса
За сваки четрнаести неуспели пољубац
Или згранути напад на депресију...
Хајдемо се надати
Евонапримеродмах
Да у песми ичег
Кише више тише
Неће чаурити улице и пучине
Хајде грмељиви ТетраТебе
Надајмо се дакле
Непрестаном престанку
Нових анемичних киша
У нама
У сваком даху дану
У скршеном тону под преломом брзине
За нас...
Песма се болна из даљине догађа
Дочекивати је треба полагано
Налик морнару
Свезаном у кули пљеска
Чекајући плиму
Можда и издисаје нервног плина
Те давне жеље да му здроби мозак!
Верујте ми,
Коприва ми неуросломских
Знам за неспособност мола
И одлагање невремена додира
Нова минусна стања
Ионако је на прагу киша
Безмало и много њих
Долазе у меки коров огњени
Силазе у хороре Кашмир вена!
Престаје и сваки Ватикан
У дану прескоченог липстика
Све је вишемање киша
Или због пупног каријеса
На сред млечног пута
После нису сиве
Нису... кише...
Добродошли су порази
У време свих киша
И овог нестајања
Постајања звука
Зар икаквог остајања?
Али вам кажем, заиста,
Блиско је време киша
Кишних тетреба и некаквог остајања
Ту у микро часу
Хајде да Волимо и Можемо
И за време киша...
... Неких пољубаца...
И са нитро главом
Лудачки чекамо После...
Свих оних киша.....
Август, 2006.
Смедерево
Монографске публикације у издању Народне библиотеке Смедерево
Коментари
Постави коментар