Мелек по исламском учењу представља анђела тј. посланика кога је Алах саткао од светлости и довео на земљу у својству доброг духа. Мелеци немају никакву спону са временом и материјом, нити имају пол. Бића су духовне и физичке чистоће и могу се појавити у људском обличју. Једно од приоритетних деловања мелека јесте ширење љубави.
Мелеке је тоновима и уздасима, скривене међу кумулативним акордима клавирског дуа или призиване сетним глисандима трубе дотакнуо Божо Врећо на свом новом издању, објављеним под печатом Croatia Records. По занимању архитекта, а обема ногама у музичко - филозофско - археолошким ископинама душе, Божо својом самосвојношћу на овом издању које садржи осамнаест песама наставља трасирање нетипичне и бескопромисне музичке каријере. Зањихан колевком разигране народне лирске поезије а обасјан Љубавима које негује и даје, овај лирски тенор нас нежном руком мелека буди и растапа гласом који по простору лебди.
Посебност Божиног гласа можемо доживети као вокални еталон. Крхку ендемску врсту распрострањену на претходна четири студијска издања, од којих су последња два (Мој севдах и Пандора) објављена као соло албуми. Тај глас, у а капела контексту или подржан врло оригиналним извођачким саставима (са гледишта поп - аранжерске праксе у најширем значењу), дубоком драматиком доноси евидентно проживљене текстове. И било да је, као у нумери Волио ме као очи, потпомогнут класичном гитаром, или уз харфу и флауту актер у занесеној музичкој слици (композиција Анђели тј. Мелеци*); он представља апсолутни епицентар читаве музике која се дешава около њега.
Реч, свака никла у срцу Божином, коју тај глас доноси је велика, спознајна, важна и дубока. Носи вибрацију (пожртвоване) љубави, али најчешће непотпуне. Никад шљаштеће и безбрижне већ патничке, мученичке и крње. Неостварене због блиског и мучног задаха који проноси смрт вољене особе (нумере Марија** и Мила), због одласка (неверне) вољене особе... Његова реч, нежним пером писана и филигрански интерпетирана, носи са собом наслеђе компресовано у музику. Уз вапај и дрхтај чујемо топот ратничких коња и слутимо помамну агресију тапана и зурли. Прогоне нас лепљиви мириси спаљеног огњишта и ужаси страдања. Али, ови текстови, са базом у архаичном језику и густо насељени турцизмима, Божином руком отргнути од пожутелих страница ауторовог виђења историје се ипак залажу за варијације љубави. Која плаховито бежи и нестаје у етру квантних неостварења. Мелизмима богато певање Мелека проноси трагове исламског духовног учења док мелодије несумњиво упућују на органски оријентални звук. У дубокој вези са филозофијом живљења самог аутора издања овде стоји природа. Неумитна и строга, или раскошна у чарима и бојама, представља будног сведока животних драма испреплетених око често усамљених ликова. Наћи ће се и као судија или чак егзекутор љубави која овде лебди као апсолутни смисао живота свих измучених али верујућих. Живу и сугестивну сликовитост текста потпомаже његова детаљна избрушеност, музикално начињен одабир речи, као и естетска груписаност.
Продукцију албума потписује Марко Стојановић Луис. Као певач, аутор и продуцент, ова регионална звезда у успону оставља свој отисак и на овој плочи: обиље разноврсних удараљки које сам свира (нпр. извођачки састав песме Есма чине само удараљке и респонзоријално певање), источњачки оријентисане линије и секције лимених дувача (трубу свирао маестрални Владимир Јовановић), хармонски сведене клавирске деонице, као и госпелом и соулом задојени пратећи вокали. Матрица је углавном рашчишћена и растерећена, а у циљу постизања контемплативне тишине или насупрот - дочаравајући ишчекивање и бол, Марко се послужио обиљем фине реверберације. То нам доприноси утиску да слушамо ваздушасто, милујуће и благотворно делујуће музичко издање.
Сама идеја водиља у редоследу песама доноси наслојавање - звукова и инструмената, као и постепену електрификацију албума. Песме при почетку су малобројније у погледу заузетих канала на миксети и то се временом мења. Албум се, преко а капела песама или оних са само једним инструментом у пратњи, постепено размахује како би се на тренутке дошло и до бендовске свирке. Али, и у том тренутку атмосфера често остаје акустичарска и камерна јер је заступљеност електричних инструмената на албуму релативно мала. Осећа се исправно поступање музиком у сваком смислу. Албум Мелек доноси здрав звук и ретку могућност да у данашње доба све идентично буде одсвирано уживо са истим учинком као и на плочи. Аранжмани су, опште узев, са пуним правом минималистички вођени. У средишњем делу албума наилазимо на композиције који прекидају поменути кумулативни ток у погледу умножавања инструмената на свакој наредној песми па композиција Остала сам сама управо доноси само глас - сам!
Поред виртуозног поигравања гласом Мелек доноси још неколико вансеријских деоница - инструменталних. Помињана композиција Ко ли ноћас милује ти косу даје интелигентно измаштану (импресионистичку) хармонију и софистицирану медитацију на клавиру за оне са најскупљим седиштима. На тренутке на плохи ритмизованог педала, каткад шопеновски страсно, некад под руку са ванвременским Милошем Петровићем или узвишеним Кит Џеретом; Васил Хаџиманов представља један од свирачких бисера на албуму.
Гитарску молитву опточену Бахом, дамарима фламенка и пробраним балканским фолклором аранжира и изводи Мирослав Тадић у поменутој а вероватно најдраматичнијој песми на албуму - Волио ме као очи.
Смелу музичку подлогу за песму Марија представља Ингмар Пиано Дуо. Аранжман који Божо Врећо потписује у друштву са овим дуом нуди својеврсну компримовану експресивност стакластих, разређених фраза са врха клавијатуре, ваљајући хипнотички ритмички модел као заштитни знак композиције, као и катарзичну кулминацију.
Поред тога, албум Мелек угошћава чак неколико виолиниста! Етно - поп балада Крила коју носе чело и клавир је имала прилику да угости виртоуза одличног тона и промишљених фраза - Даниела Лазара, домаћег уметника а већ дуго блиставог на Норвешкој музичкој сцени. Поред уплива у забавне ноте Божо нас је, на послетку, частио и ремиксом Жан - Мишел Жарове нумере Револушн. Дуж читаве композиције је своје познавање најразличитијих музичких праваца простро један од највећих виртуоза данашњице - Стефан Миленковић.
Поље макова презентује изванредно успелу сарадњу аутора са македонским саставом Љубојна. Песма врло колоратурног и садржајног аранжмана нуди првокласну фузију гласова певачице Вере Милошевске и резидентног певача.
Ово издање је познавањем магије традиционалних жичаних инструмената врло оплеменио и професор Дарко Карајић, док је улогу хармонике у последњој песми регуларног дела албума Бане Васић промишљено формирао. Гдје ће ти душа, сведеног текста и сва у уздисајима, садржећи енергију севдаха, продисала је уз адекватну пратњу.
Гост на албуму Мелек, као певач, јесте и сам продуцент албума: Марко Стојановић Луис (композиција Сањао сам). У сарадњи са инвентивним гитаристом и бас гитаристом на издању, Александром Драгутиновићем, Марко потписује аранжман ове песме коју је својим темпераментним и експресивним вокалним квалитетима повео пут црначке музике.
Закључује се да је продуховљени албум Мелек естетски уједначено (осим планских уплива у друге жанрове), пажљиво осмишљавано и стрпљиво креирано издање. Издање квалитетних песама које својим током носи постојану поруку. Тематика текстова и неодступајући миомирис традиционалног су у првом наврату задужени за то. Следећи слој су емоције, тј. дубина емотивног копа који Божо Врећо носи и који му пружа капацитет да подједнаким волуменом доживи и схвати мушку и женску душевну призму (разумевајући да обе стране носе различиту проблематику и поимање света и љубави). У овом жанру, ово је албум ретко виђене смелости, ширине и комбинаторике у одабиру (невеликих) извођачких састава. Чини се да свака песма садржи аутентичну звучну боју комбинујући суштину етно звука са класичарским инструментаријумом. Обавезно је рећи да огромне заслуге за квалитет овог издања носе многобројни уметници највишег ранга који су овде учествовали као и интелигентно реализована продукција.
Мелек за мерак!
*Прим. аут.
**Свати њојзи ходе горама, барјаци им црни гаврани, кошуље им вуци разнијели, њеном драгом срце изјели.
Александар Митровић Ацарт
Коментари
Постави коментар