Virus
kosmopolitskog kulturoljublja
Seven
Sisters je
naziv poslednjeg albuma britanskog sastava Don
Kipper.
Ovaj, mnogo puta nagrađivan, polinacionalni sedmočlani
sastav
pronosi tradicionalnu muziku severno-istočnog Londona.
To jest, muzičko
klupko stacionirano
na ovoj tački,
a satkano od turskih, grčkih, bugarskih, makedonskih i klezmerskih
tonova, skala i boja;
moderno
tumačenih
tradicionalnih ritmova kao
i
bravuroznog poznavanja
instrumenata
i raznolikih
načina pevanja. Dakle, ova vrlo nelondonska
muzika
pitkih i brzo smenjivanih tema i aranžmanskih slika uspešno
raspšuje lepršavi kosmopolitski virus. Album neobično dugog
trajanja za današnje pojmove (preko sat vremena) koji nam Don Kipper
poklanja jeste celina srčanih i predanih deonica, žestoko
slikovitih rešenja i obilja autohtonih ritmičkih obrazaca
nestandardno brušenih.
U
luku izdanja Seven Sisters uplovljavamo pesmom Welcome.
Na uvodni oud Tima Karpa se nadovezuje orijentalnim
načinom otpevani
tekst Dunje Botic a kasnije i netemperovana klezmeroidna
violina
Endrjua Gormana - osnivača ovog sastava a inače priznatog
kompozitora muzike brojnih kratkometražnih filmova. Prva numera na
svojevrstan način predstavlja potpuri ploče kumulativno nanoseći
muzičke stilove i gruvove. Ova etno
- uvertira,
nas postepenim ubrzavanjem tempa i zgušnjavanjem akcenata neprimetno
zavodi pre svega unisonim ritmičkim motivom kontrabasa (Džejmi
Benzis) i bubnja (Tim Dojl). Naposletku, ovu igru razbija impresivno
odsvirana partija ouda potpuno neslućeno nas uvodeći u novi
pamtljivi motiv ritam sekcije. Nameće se asocijacija na plemenskog
vrača koji katarzira tokom obreda. Utisak potpomaže i svojevrstan
hor (sastavljen od članova benda) koji sa vođom rituala peva
repetitivni pentatonski motiv. Množenjima, naslojavanjima i
ubrzavanjima numera se raspada
u samo jedan unisoni ton na kraju.
Kompozicija
pod brojem tri, Doina
- Evin Terkisher,
nas dočekuje klarinetom imresivno izvajanog tona koji svira profesor
Danijel Guli (takođe, osnivač sastava). Plivajući nad rubatom,
retko čute preciznosti u artikulaciji i brojnih nijansi u dinamici,
može nas podsetiti na uvodne partije Bokija Miloševića. Podloga je
harmonika sama a violina svirana skoro naški
čini se bliska onoj koju dodiruju garavi prsti u nekoj kafani pri
vrhu Skadarlije. Dala bi se povući i analogija sa poljskim bendom
Kroke
koji
svoju inspiraciju nalazi upravo u balkanskim tradicionalima.
No,
specifukum albuma Seven Sisters jeste - ritam. Primer je razuđeni
turcisoidni
deveto-osminski
model u drugoj pesmi na izdanju (zanimljivost je nesporna analogija
sa Stojinom
pesmom
Evropa).
Ili:
neodoljivo igriv džonzornovski
ritmički
koncept pesme Cassenbaumer
Sher.
Čućemo i uticaje Asian
Dub Foundation-a
u pesmi Min
Orkizese,
kao rasterećenu miksturu italijanske tarantele
i
bugarskog estama
(br.
9 - Gambrinus).
Zaključak
je da ova mamljiva, sadržajna i sa kompozitorsko-aranžerskog
gledišta vrlo kompleksna celina nudi značajno tumačenje muzika sa
drugog
kraja sveta.
Pristup koji pod neminovnim pečatom zapadne civilizacije i
savremenog doba zrači jasnu kosmopolitsku poruku negirajući spektar
akulturoloških
tekovina
istog kapitalističkog sveta. Reklo bi se da Don Kipper inkubira
virus globalnog kulturoljublja
koji
nam slušanjem albuma Seven Sisters prenosi.
Aleksandar
Mitrović Acart
Коментари
Постави коментар