Postoje normativi i nenormativi,
standardi i antistandardi,
pa zato ajte više se dogovorimo kaki će bude taj plakat, leba mu poljubim. Žustrim
iznošenjem predloga o regulisanju izgleda plakata orkestara koji se bave *primenjenom tezgomuzikološkom aktivnošću,
Bak Šiški je započeo organizovanu gradnju na neorganizovanom poslovnom tlu
muzičke umešnosti u ovim krajevima. Ovaj, ranije pominjani jevrejski
tezgomuzikolog iz Pojata kod Ćićevca, je kasnije u radu Razmotrenje o balkanskom muzičkom biznisu dao pragmatične i
praktične smernice:
Poslovni
kontekst u muzici se svodi na reklamiranje i reklamiranje, napisao je
Šiški. Prema njegovoj teoriji, primarni oblici reklamiranja bendova su:
1.
Plakati
2.
Nastupi u televizijskim emisijama
sa direktnim prenosom
Razložimo ove konstatacije.
1.
Nasuprot tvrdnjama svetskih marketinških stručnjaka (na temu vizuelne
percepcije) da se najbolje uočava plakat sa crnim slovima na žutoj pozadini,
anketa na Balkanu pokazuje drugačije. Naime, obzirom na sivo-turobni okoliš,
plakati sa mrljavo-roze ili prljavo-zlatnom pozadinom i malo teksta donose najkonkretnije
rezultate. Štaviše, oni šerpo-plavo obojeni daju bolje rezultate ako su
postavljeni u okolini magacina i gradilišta a blatnjavo-zeleni u gradskom
ambijentu. Ali, pre svega ostalog, utvrdimo cilj ovakve reklame:
a)
potrebno je vizuelno šokirati posmatrača
b)
pružiti konciznu, slikovitu informaciju o proizvodu
c)
ponuditi kontakt sa prodavcem
Dakle:
Boja privlači pogled prolaznika. Dizajn,
intrigantan naziv benda ispisan preko svih članova orkestra i to ogromnim fontom
koji gori u vatri (ili je okovan ledom), uz neobjašnjivo carstvo boja i
avangardnih detalja, pružaju informaciju da se radi o nečemu nepropustivom. Plakat
poentira tako što na čelu pevačice stoji ispisan broj (naravno menadžera).
To sve znači:
a)
da je orkestar svojom pojavom upadljiv i karakterističan
b)
da pravi vatrenu atmosferu ili sviraju
da se smrzneš
c)
da gazda Mirko koji želi da ostvari kontakt sa pevačicom (navodno u vezi sa
proslavom 18-og rođendana svog sina Dalibora) u stvari kontaktira menadžera
koji ustaljenim metodama odbrađuje, mrcvari i isisava kaparu od gospodina preduzimača
tj. platioca
koncertnog veselja (u daljem tekstu PKV).
Ulazeći dalje u suštinu reći ćemo da
bi na plakatu sve poznate i manje poznate boje trebalo da budu prisutne kako bi
zračio što šarenijom aurom. To se može protumačiti i kao: Ma stvarno sviraju sve ili veselo
sviraju. Vrlo je važno da ovaj vid reklame sebi podredi okolinu i bude centar
svih pogleda pa je zato poželjno i da bude što većih dimenzija. Najobaveznije
je da na plakatu u prvom planu bude uslikana ženska osoba, nikako starija od dvadeset
pet godina i oskudno odevena. Ako je ista pevačica benda nije nužno da poseduje
višu kategoriju sluha od labilnog. U slučaju da bend ne poseduje pevačicu obavezno
je da iznajmi žensku osobu za potrebe slikanja. Sa imidžom od malo tekstila na
sebi i tigrasto-leopardastim čizamama, šubarom na glavi u obliku iskeženih
čeljusti neke divlje zveri ili kapom sa originalnim jelenskim rogovima, persona
će nedvosmisleno odavati utisak fascinantnog dominiranja na sceni. Broj
telefona menadžera će isijavati sa umešnicinog čela. Svi ostali članovi
orkestra, osim bubnjara, su u četvrtom planu ali su primorani da budu upadljivo
nasmejani sa drastično izbeljenim zubima. Bubnjar je uslikan petom planu, u
daljini, kako vozi bendovski kombi (obavezno beli i obavezno marke Mercedes) sa izbačenom rukom kroz
prozor. Ovo pruža utisak kontrole i pouzdanosti posebno u situaciji kad je na
tezgomuzikološkom derneku potrebna primena sile u cilju smirivanja publikuma.
Svi osim bubnjara bi trebalo da nose upečatljiv i rogobatan nakit a cela slika
mora imati i određenu dinamiku jer se upravo tu oslikava i energija orkestra. Primer
su gitarista koji skače po roze gitari i klavijaturista koji u uskim kožnim
pantalonama u zubima nosi svoj instrument. Po obodima plakata je uvek dobro naslikati
gusle, tarabuku, gajde ili neki drugi tzv. etno instrument koji će PKV-a
ubediti da orkestar perfektno vlada i numerama poput Ivana se kroz Berane šeta ili
Vila bana sa planine zvala. Krupne pahulje koje krase ceo ambijent će, kao
kontrast vatrenim slovima koje nose ime benda, dodati filigrantsku apstrakciju.
Zvezde, velike i holivudskim stilom ukrašene, koje su pod nogama benda više će
nego očigledno ukazati na neponovljivo gostovanje orkestra u emisiji za dijasporu: Pozdrav iz šljivaka tvoga, na ŠUĆ
TV. Ovo će pronositi selebriti status
ovog harizmatičnog sastava. U gornjem desnom uglu plakata je mesto predviđeno
za pečat nekad postojeće produkcijske kuće Trba
sound za koju je bend davno objavio singl, a u levom oznaka De luks radia koji svakog proleća zdušno
emituje remek-pesmu Iz kafane krećem u
kafanu.
Neobično je važno da šira okolina opštine
koja je matica benda bude konstantno zasićena plakatima po čuvenom balkanskom sistemu:
ofrlje. Istraživanja nisu pokazala da
postoji lokacija na kojoj je nefunkcionalno obesiti plakat benda. Statistika tezgomuzikološkog gerila marketinga** govori
da su najbolji učinci postignuti kada je to u izlozima mesara, klanica i
autolimarskih radnji; na ulazima strugara i stovarišta, u širim zonama oko
pijaca i srednjih stručnih škola. Zabeležen je primer da harmonikaš, stalno
zaposlen kao vozač kamiona u komulanom preduzeću, na prozoru svog vozila uvek
sa ponosom ističe plakat svog Svega mega
orkestra što direktno povećava broj angažmana. Basista benda Dragulji s
juga, zaposlen kao čuvar groblja, na ulazu i svim bitnim punktovima na svom
radnom mestu obavezno postavlja
plakate kao vrlo učinkovito sredstvo reklamiranja svog muzičkog sastava...
***
2.
Nastupanje benda u živim emisijama daje
konkretan i opipljiv opis datog proizvoda primenjene tezgomuzikološke
aktivnosti koji ne sme, i ne može, da bude lažan ili netačan. Praktično, nastup
na televiziji predstavlja simulaciju koncertnog tuluma na čika Mominom
ispraćaju u penziju ili venčanju Milorada i Dragice i od benda se očekuje da
muziku izvodi energično i eksplozivno. Zato se u užoj struci i javila fraza
koji označava maksimalno zalaganje benda na nastupu: Udaraju ki besni. Naravno,
slušaoci iz Danske, Nemačke ili Italije koji se direktno uključuju u program
imaju mogućnost da izvoljevaju pesmu
u lepezi od 5.555 numera koje bend izvodi. Povremeno bi pevačica, radi
celovitije slike, svojim reklamnim***
glasom, za vreme foršpila trebalo da pročita broj registarskih tablica audi-ja
koji se parkirao na ulaz u parking i onemogućio matičara da se isparkira.
Takođe, s vremena na vreme je poželjno da kroz kadar procunja neko od kamermana
simulirajući konobara koji se korakom žurnim trudi da opsluži deda Slavu koji
iz principijelnih razloga odbija da popije nerashlađen špricer. Svo ljudstvo
studija je prinuđeno da pravi buku, škripi stolicama i dovikuje se u cilju
formiranja slike adekvatnoj onoj na koncertnom veselju. Svaki bolje opremljen
televizijski studio poseduje i zadovoljavajuć broj kompleta escajga koji se
koristi u auditivne svrhe, dakle radi čuvenog filigrantskog škriputanja i
zveckanja.
Jasna je i režija cele situacije.
Treba u krupnom planu snimati članove benda koji su u tom trenutku nasmejani,
bez osvrta na to što baš tada basista nateže kriglu sa pivom ili pevačica traži
tekst za Lijte kiše hladne vode zagnjurena
u mobilni telefon. Iskusan reditelj će sigurno za vreme sviranja benda
sporadično prikazivati voditeljku u društvu gojaznog menadžera ovog perspektivnog
sastava. Jasno je da menadžer ima čačkalicu u ustima i u razgovoru bahato
gestikulira rukama, a da voditeljka, tek za neki promil više odevena od
pevačice, mora da se kikoće u društvu genijalne gošće ove emisije koja
predstavlja svoj šesti genijalni bestseler iste godine pod genijalnim nazivom U senkama njega. Sto ispred voditeljke
popunjavaju hladno predjelo, salate i nezaobilazno pečenje kako bi ikakva nepodudarnost
ovog derneka sa svadbenim bila isključena.
U časovima nemuziciranja bi na kanabetu pored menadžera obitavala pevačica
orkestra (značajno lošije rešenje je pevač) i sa neugasivim žarom i u očima
sjajem najavljivala sledeće nastupe raznolikih primenjeno-tezgomuzikoloških
oblika.
Zvučni miks mora biti adekvatan, tj.
da mulja i sikće. Stručnije rečeno, da obiluje velikom dozom basovih i visokih
frekvencija. Pevački mikrofoni bi trebalo da povremeno mikrofoniraju, kabal
gitariste da šušti i gubi signal a prisutnost klavijatura u tonskoj slici tokom
sviranja Košuta kola treba da varira.
Bubnjaru je dozvoljeno da galami u toku sviranja radi što adekvatnijeg
onomatopeisanja naredne stajke. Pevač
je u obavezi da putem mikrofona najavljuje delove pesama koji slede, npr.: opet strofa ili ajmo dva refrena, kao i da u vreme instrumentalnih delova
pozdravlja naručioce pesama rasute po svetu. Obavezan deo ovog vernog prikaza
su kablovi razbarušeni po podu, kofer od klavijatura otvoren za bakšiš, prepunjena
piksla na mikseti, tanjir sa roštiljem pored bubnjara i bokal belog vina pored
gitariste...
***
Sa svim gore navedenim je u bliskoj
vezi i sam budžet benda. Najpreporučljivije je izdvojiti sva sredstva za
štampanje enormnog broja plakata u svim dimenzijama, kao i za potplaćivanje
voditelja, kamermana i šminkera u cilju gostovanja u emisijama koje se pod obavezno prikazuju i u dijaspori. Sitniji
procenat bi trebalo odvojiti za najneophodnije limarske radove na belom
Mercedes kombiju a besmislena ulaganja u instrumente, mikrofone, rasvetu,
regulatore napona, kablove, stalke, ozvučenje, probe i tome blisko, treba
najelegantnije zaobići...
Posle svega ilustrovanog zdravorazumski
zaključujemo da slogan Šiškog, tri es,
koji se odnosi na poslovni kontekst muzike sa sigurnošću trijumfuje. Dakle: Reklama - stalno, svuda i svakako. Manje
bitan u muzici, muzički kontekst, je opisan u tekstu tezgomuzikologa Aleksandra
Mitrovića Acarta, Svadba kao
tezgomuzikološki manifest, u jednom od prethodnih brojeva časopisa Etnoumlje.
* primenjena
tezgomuzikološka aktivnost (PTA) podrazumeva nastup tezkomuzikološkog orkestra
(narodski nazvanog bend) na
raznolikim dešavanjima poput venčanja, dočekivanja iz zatvora, rođenja prvog muškog
deteta itd.
** tezgomuzikološki
gerila marketing ili TGM se u praksi pokazao kao najdelotvorniji oblik
reklamiranja bendova a predstavlja skup neuobičajenih i nekonvencionalnih
delovanja u cilju probijanja na tržište i odstranjivanja konkurencije. Tu
spadaju modeli: puštanje buve od usta do usta, podela vizit-karti na besplatnoj
degustaciji pečenja prilikom otvaranja pečenjare, uništavanje plakata
konkurentskih sastava, potplaćivanje konobara za isključivanje struje za vreme
nastupa drugih bendova, davanje popusta za nastup povodom rođenja trećeg ženskog
deteta itd.
*** opšte je poznata
stavka da kvalitetna pevačica mora imati osmeh i zube kao na reklami za žvake a
glas poput onog na reklami za toalet papir. Naime, u tezgomuzikološkom biznisu
ne postoji podela glasova na alt, sopran itd. već na reklamni i ne smeta mnogo.
Činjenica je da gost na veselju prilikom najavljivanja mladenačke torte ili
čitanja deda Tozine poslanice mora da čuje poznat, često čut glas, da bi pažnju
sa vruće sarme usmerio na sadržaj informacije. Pri regrutovanju pevačice u tezgomuzikoliški sastav više se pažnje
obraća na njen govorni nego na pevački glas, u skladu sa potrebama
posla.
Aleksandar Mitrović Acart
Tezgomuzikolog
(Tekst br. 3 objavljen u časopisu ETNOUMLJE)
Коментари
Постави коментар