Kvantitetna muzika

 

            ... i zato je jedino uputno da postavimo znak jednakosti između pojmova kvalitet i kvantitet, odnosno kvalitetna i kvantitetna muzika., kadencirao je Bak Šiški na okupljanju tezgomuzikologa u Ljigu. Eminentni stručnjak i u eseju o trilerologiji* dodiruje ovo područje, proširujući: Svaki muzički i nemuzički faktor koji doprinosi kvantitetu muzike nedvosmisleno podiže njen kvalitet. Gospodine Bače, secirajmo sada:

            Muzika je za ljude. Muzika je od ljudi za ljude. Muzika je ljudska. Ljudi su merilo muzike i filter koji je propušta ili ne. Ljudi su količina, kvantitet, broj. Broj pripitih naslonioca na mladenački sto na venčanju Dalibora i Marinele, broj cupkalaca u međuastalnom voziću na krštenju Filipa iz Počekovine, broj koloučesnika na koncertnom spektaklu u Malom Crniću povodom punoletstva gazda Cakinog sina jedinca, itd. Broj! Kvalitet muzike je proporcionalan kvantitetu-broju (slušalaca). Ne postoji zabeležen primer u istoriji muzike da se izvedba kapitalnih dela poput Đavolice, Medenog meseca, ili Podigla me iz pepela, Miroljuba Brzakovića-Brzog dogodila pred manje od 300 duša. Čak i pod uslovom da ansambl koji izvodi nije na izvođačkom nivou onog koji je originalno snimio delo. Razlog je taj što osvojeni elitizam ni pod kojim uslovima ne može pasti na niske grane, rekao bi Šiški. Zanimljivost je to da ne postoji tačan podatak o tome koja najveća količina ljudstva je prisustvovala tezgomuzikološkom hepeningu ali se meri u hiljadama na Festivalima Svadaba u Laznici. Takođe, plejada analitičara piše o tome da publika instiktivno ide za kvalitetom i da je ona ta koja ga pronosi. Štaviše, uzima se kao aksiom da je sud publike optimalno relevantan. Naravoučenije, muzika je kvalitetnija što je više ljudi sluša! Tačka.

            Još jedan faktor merodavan za kvalitet muzike jeste ekonomski, tj. plaćalački koji se u praksi uspešno realizuje i kao trampni momenat tj. trampa. Dakle, kvalitet je analogan ceni. Od izrazite je važnosti koliko je koštanje gostovanja elitnog vesnika (ili vesnice) muzičke scene i njegovog cenjenog mikrofona na koncertnom šljunku Vašeg šatora. U praksi se kao tačka slaganja prilikom pregovaranja o iznosu nekog muzičkog zbivanja na veselju uzima cena izgradnje luksuznijeg svinjca. Konsenzus se najčešće postiže tako što se ovom iznosu pridruži i cena suprasne krmače, ali su nijanse te koje će presuditi koliko je umetnik Š kvalitetniji od umetnika Ž. Takođe, Zavod za trampu i vannovčane delatnosti pruža sledeće podatke: Postoje slučajevi gde je u zamenu za dvodnevni nastup muzički ansambl dobio polovan automobil Golf 2 i i četiri kubna metra bukovine. U selu Velika Krsna je nastup kvarteta Celebriti povodom ispraćaja u zatvor P. N. naplaćen uz pomoć 220 bala slame, a u Radincu je vlasnik stovarišta pevaču iz redova Renome produkcije uručio 3.500 zidarskih blokova a svakom članu pratećeg sedmočlanog benda po 35 kubnih metara šodera u ime koncertiranja na svadbenom spektaklu... Kvalitet muzike, tj. muziciranja je i ovde srazmeran kvantitetu (naplate)!

            Važan činilac je i kvantitet muzičara koji na podijumu produkuju muziku. Ponovo kvantitet. Evo i zašto: analogno teoriji o slaganju boja, moderne tendencije u aranžiranju muzike (počev od orketracionih rešenja na albumima Rikija Lugonjića) obrazlažu bogatiji opažaj publikuma ukoliko se u muzičkom aranžmanu upletu u unison zurla i harfa; duduk, vibrafon i čembalo ili kontrabas, bariton saksofon i ukuele umesto solo instrumenta koji izlaže temu. U Umešnosti praktičnog orkestriranja Šuster** napominje da solo violina u foršpilu odaje utisak tanušnosti a klarinet sam nema dovoljno zvučne mase... To jest, da bi se deonice udvojile ili utrojile neophodno je da postoji dovoljna količina muzičara. Jasno je da će kvalitet muzike porasti sa kvantitetom izvođača.

            Naravno, što je trajanje višestavačnog muzičkog komada duže (bilo da je u pitanju Domaćinov interludij, Simfonizirani vlaški splet, Gastarbajterska rukovet itd.), sama izvedba niveliše estetske norme i kompresuje stilske nijanse i opet kvalitet raste. Sa ovim u vezi je i kritički osvrt tezgomuzikološkinje Baba Stojane iz Svinjareva: Orkestar je tek posle četvrtog dana beskprekidnog sviranja uglačao fakturu tema, sveo arhitekturu melodike i konkretizovao melizmatiku u muzičkom obliku Mladenački rondo, dok je lirika Mlavske svite čudesno isijavala u sporim stavovima. Brojni su i pasionirani slušaoci koji čine čvrst i nezaobilazan stub današnjeg tezgomuzikološkog učenja, a koji stoje kao podrška ovom segmentu teorije. Što duže-to kvalitetnije.

            U prilog kvalitetu kvantiteta piše i Kičerovski, specijalista za tezgoakustiku***, neredovni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Trsteniku. Naime, on je sa svojim studentima u zaturenom odeljenju u Jasikovici zaključio da opažaj punoće srednjeg zvučnog registra (OPSZR) raste sa količinom decibela, i da je uobličenost muzičke slike u ušima slušalaca idealna na oko 95 decibela glasnoće. Još brojeva koji potkrepljuju teoriju Šiškog o kvalitetu kvantiteta. Dakle, što glasnije to bolje.

            Rezimirajmo da, posle svega gore navedenog, nije potrebno postojanje vetrenjača o koje bi se skršile slabašne, idealizovane i donkihotovske teze o tome šta jeste kvalitet muzike. Sadašnjica već pokazuje kako se one i same urušavaju pod teretom prakse koja nam nudi opštu istinu: kvalitet muzike=kvantitet muzike. 

*Trilerologija je podgrana tezgomuzikologije koja se bavi proučavanjem melodijskih ukrasa u muzici. Naziv je nastao od reči triler koji označava jedan od ornamenata.

**Alkibijad Šuster, teoretičar muzike i kompozitor foršpila iz Stopanje, grčko-nemačkog porekla.

***Tezgoakustika  je podvrsta akustike koja proučava prostiranje zvuka u sredinama tipičnim za održavanje tezgomuzikoloških događanja-koncertni šatori, svadbene hale, prilagođeni magacini i sl.

Aleksandar Mitrović Acart

Tezgomuzikolog


(Tekst br. 2 objavljen u časopisu ETNOUMLJE)