У темељу новопечених рушевина штале, у месту Сирча код Краљева, пронађен је давно закопан, индикативан запис. На овој локацији, где је овдашњи бизнисмен Томица Миковић - Тоза Лењи отпочео са изградњом дискотеке ФЛЕШ ЊУ, у шареном ковчежићу, међу неколицином мање важних приватних ствари, нађен је спис из 1924. године! Запис је начинио тадашњи сеоски учитељ, Слава Митић, и представља оновремену претечу данашњег интервјуа са дотичном Баба Здравком, која је после пада са кобиле на главу била склона очигледно предсказујућим изјавама. Занимљивост је то што је баба Здравка (која је преминула у дубокој старости 1927. године) дух надолазећих времена приповедала кроз призму музике, описујући будуће феномене и жанрове на себи разумљив начин. Недвосмислено је ова времешна госпођа увидела да ће музика чинити један од пресудних фактора у формирању глобалног друштва. Увидећемо, дакле, кроз цитирани део несвакидашњег пророчанства, да је реч управо о овом, савременом добу...
Баба Здравка:
То се спојила музика западна и музика арнаутска па све удара јако на добош и звечи Султанова зурла. Свак ки са очи да слуша а јок са уши, и пиљи тако у неку кутију цела фамилија. Ки уз камин да седу. Е! Кад певају тако људи неки завија к'о вук из горе, а неки се шенлучи и тако витла рукама. Ударају се све у главу уз некак'е ругобне песме, и пије се ракија и све, и запева се пуно ки на гробље. А свак' ће да воли да пева и да га свет види да пева. Све ће песма да бучи и да галами и нема ту да буде музикант ко Грга ћорави (тадашњи сеоски музичар, прим. аутора) да свира вијолину или тако нешто природно. Само халабука и дерање.
Женско има да пева свако. И ће гологузо да пева ки кад се од мајке родило. Ће да буде велика срамота. Има да светли у ноћ безбројна кафана, и много ће велики вароши да буду. Ки џунгла, а мелијон људи и сваки негде пожурио и одасвуд се чује тако различна музика. Гунгула и џева биће и народ ће да буде тужан, а у кафану ће да опивен сам' чини рукама у вис. Неће да буде лепа и фина та музика, нег' неотесана ки да ју измишља свињар ил' рабаџија.
Дераће се онај што пева к'о напуштено магаре. Има да пева сав свет - и ћорав, и шунтав, и брљив, и нерадник; и свуд' ће из дрангулије којекакве да пева нека музика. Мушки један, велики, са шешир и бркови, што пева, има да урла к'о приплодни бик јако (Харис Џиновић, прим. аутора). То има народ све да буде разметљив у кафане, и све ће се клепа са чашу у главу. И тако сву ноћ има да буде галама у којекак'е велике чамце што не пливају нигде. А, јок! Сам' тако ћуте код обале. Стоју тамо ди се прикључују оне две реке а народ улази, ли улази. То тамо код великога града. Ма, народ ће да буде све упропашћен и да не ваља ништа, бре.
Брашно неко лудо ће да увлачу људи и одма' ће још грђи да бидну. И да се бију. Јес. А, та музика ће да буде јака уби' Боже, и свакојако ће пиће да удара људима на мозак. И весело има да буде, а сваки ће да буде у душу празан и тужан. Ваздан сиротиња а у ноћ има да сија мнооога кафана. Ће да буде народ много ки на мобу. Да. И тако, у зору, гола и и пијана женска чељад има да се вода путом и срамоти мајку рођену. Е тако!
Има да буде дернек свуд. И има да буде сјај - а беда. Тераће људи, и жене, кола без коња, и има да светли сваки велики град. А њи' ће да буде много и да лепо не зна чо'ек ди почо и ди завршијо. У села ће да остану бабе, ко ја сад. Певаће народ да се воли и само тако ће да пева. А црвц Милојка: Нико неће се воли!
Биће тако у песме неотесане и срамотне речи како жена оставила и мужа, и фамилију, и шта ти ја знам, и отишла, грдница, са другим човекем. Бог да је не да так'у никим. Једна певаљка ће да тражи у песму да ју човек пребива. (Светлана - Цеца Ражнатовић, прим. аутора). Једно мушко што пева по вазда и у све кафане има да грди са најгоре речи женско свако и биће тај пробисвет и тумарало. Тај се зове ко владар и једно поврће. (Александар - Аца Лукас. Баба Здравку је ово асоцирало на Александра Македонског и лук тј. лукац, прим. аутора).
Многа ће жена, и што уме и што слабије уме, 'тети да запева и хотеће да се у дукат окива и одева у скупе рите. И хотеће, так'а ћошкара, да се утрапи неким богатим несретнику у кућу. Има да се растурају фамилије сам' тако. Биће многи народ све сам и сам' да путом иде и сваки ће да на уши носи мајушно и има да узвикује ки кад се разговара са човека али негде Бога питај однекуд из даљине. Ки помахнит'o сам ће са себе да се разговара. (Баба Здравка овде мисли на мобилни телефон, прим. аутора).
Од зоре до мрака да зија свет ама у кутију што светли и све младо ће згубидан тако да буде. Не' да се зна кад је ноћ и кад се устаје и све закукуљено ће да буде. То ће све да по'вата јефтику неку и бледуњаво да бидне. Младо ће да се јогуни и да воли странску мелодију и туђински да збори. Ки кад се преко великог мора родило. Ма нема старо да разуме младо ич. Женско ће и да опсује јер ће так'а песма да буде што га тако научила. Ће да буде зазор да се каже: "Кнез Лазар и Косово Поље", и народ ће све да показује од ђавола знак. Јок да се крсти.
У, а што ће да лажу! И велики, и главни. То ништа не' да му буде свето. И нећ' да има свет ком' да се обрадује кад мисли да му други о главу ради. А песма ће све так'а да се пева да ће много ружно и срамотно да казује. Ће много да фућка и завија свака музика. Има да нешто трангеља ки кад се ломи грање и ударају комете (баба Здравка мисли на тзв. ди-џеј музику, прим. аутора). 'Оће да буде помодно да црнац с краја света, ил' кој' га зна откуд, све тако некако брзоплето, набраја ли набраја и наше ће младо све тако 'тети да пева. А не неку лепу песму из народа. (Мисли на реп музику, прим. аутора). Јок, море. Све бамбадава.
Е, а кад у'вати да се човек преобукива у жену и тако да пева, да се милуши ки јагањац - тад отишла' мас у пропас'...
Александар Митровић Ацарт
(Текст бр. 8. објављен у часопису Етноумље)
Баба Здравка:
То се спојила музика западна и музика арнаутска па све удара јако на добош и звечи Султанова зурла. Свак ки са очи да слуша а јок са уши, и пиљи тако у неку кутију цела фамилија. Ки уз камин да седу. Е! Кад певају тако људи неки завија к'о вук из горе, а неки се шенлучи и тако витла рукама. Ударају се све у главу уз некак'е ругобне песме, и пије се ракија и све, и запева се пуно ки на гробље. А свак' ће да воли да пева и да га свет види да пева. Све ће песма да бучи и да галами и нема ту да буде музикант ко Грга ћорави (тадашњи сеоски музичар, прим. аутора) да свира вијолину или тако нешто природно. Само халабука и дерање.
Женско има да пева свако. И ће гологузо да пева ки кад се од мајке родило. Ће да буде велика срамота. Има да светли у ноћ безбројна кафана, и много ће велики вароши да буду. Ки џунгла, а мелијон људи и сваки негде пожурио и одасвуд се чује тако различна музика. Гунгула и џева биће и народ ће да буде тужан, а у кафану ће да опивен сам' чини рукама у вис. Неће да буде лепа и фина та музика, нег' неотесана ки да ју измишља свињар ил' рабаџија.
Дераће се онај што пева к'о напуштено магаре. Има да пева сав свет - и ћорав, и шунтав, и брљив, и нерадник; и свуд' ће из дрангулије којекакве да пева нека музика. Мушки један, велики, са шешир и бркови, што пева, има да урла к'о приплодни бик јако (Харис Џиновић, прим. аутора). То има народ све да буде разметљив у кафане, и све ће се клепа са чашу у главу. И тако сву ноћ има да буде галама у којекак'е велике чамце што не пливају нигде. А, јок! Сам' тако ћуте код обале. Стоју тамо ди се прикључују оне две реке а народ улази, ли улази. То тамо код великога града. Ма, народ ће да буде све упропашћен и да не ваља ништа, бре.
Брашно неко лудо ће да увлачу људи и одма' ће још грђи да бидну. И да се бију. Јес. А, та музика ће да буде јака уби' Боже, и свакојако ће пиће да удара људима на мозак. И весело има да буде, а сваки ће да буде у душу празан и тужан. Ваздан сиротиња а у ноћ има да сија мнооога кафана. Ће да буде народ много ки на мобу. Да. И тако, у зору, гола и и пијана женска чељад има да се вода путом и срамоти мајку рођену. Е тако!
Има да буде дернек свуд. И има да буде сјај - а беда. Тераће људи, и жене, кола без коња, и има да светли сваки велики град. А њи' ће да буде много и да лепо не зна чо'ек ди почо и ди завршијо. У села ће да остану бабе, ко ја сад. Певаће народ да се воли и само тако ће да пева. А црвц Милојка: Нико неће се воли!
Биће тако у песме неотесане и срамотне речи како жена оставила и мужа, и фамилију, и шта ти ја знам, и отишла, грдница, са другим човекем. Бог да је не да так'у никим. Једна певаљка ће да тражи у песму да ју човек пребива. (Светлана - Цеца Ражнатовић, прим. аутора). Једно мушко што пева по вазда и у све кафане има да грди са најгоре речи женско свако и биће тај пробисвет и тумарало. Тај се зове ко владар и једно поврће. (Александар - Аца Лукас. Баба Здравку је ово асоцирало на Александра Македонског и лук тј. лукац, прим. аутора).
Многа ће жена, и што уме и што слабије уме, 'тети да запева и хотеће да се у дукат окива и одева у скупе рите. И хотеће, так'а ћошкара, да се утрапи неким богатим несретнику у кућу. Има да се растурају фамилије сам' тако. Биће многи народ све сам и сам' да путом иде и сваки ће да на уши носи мајушно и има да узвикује ки кад се разговара са човека али негде Бога питај однекуд из даљине. Ки помахнит'o сам ће са себе да се разговара. (Баба Здравка овде мисли на мобилни телефон, прим. аутора).
Од зоре до мрака да зија свет ама у кутију што светли и све младо ће згубидан тако да буде. Не' да се зна кад је ноћ и кад се устаје и све закукуљено ће да буде. То ће све да по'вата јефтику неку и бледуњаво да бидне. Младо ће да се јогуни и да воли странску мелодију и туђински да збори. Ки кад се преко великог мора родило. Ма нема старо да разуме младо ич. Женско ће и да опсује јер ће так'а песма да буде што га тако научила. Ће да буде зазор да се каже: "Кнез Лазар и Косово Поље", и народ ће све да показује од ђавола знак. Јок да се крсти.
У, а што ће да лажу! И велики, и главни. То ништа не' да му буде свето. И нећ' да има свет ком' да се обрадује кад мисли да му други о главу ради. А песма ће све так'а да се пева да ће много ружно и срамотно да казује. Ће много да фућка и завија свака музика. Има да нешто трангеља ки кад се ломи грање и ударају комете (баба Здравка мисли на тзв. ди-џеј музику, прим. аутора). 'Оће да буде помодно да црнац с краја света, ил' кој' га зна откуд, све тако некако брзоплето, набраја ли набраја и наше ће младо све тако 'тети да пева. А не неку лепу песму из народа. (Мисли на реп музику, прим. аутора). Јок, море. Све бамбадава.
Е, а кад у'вати да се човек преобукива у жену и тако да пева, да се милуши ки јагањац - тад отишла' мас у пропас'...
Александар Митровић Ацарт
(Текст бр. 8. објављен у часопису Етноумље)
Ispresabivao si ga...baba sve ubola 😊😉
ОдговориИзбриши