acartmuzic

Najnovije izdanje Vladimira Nikića - Vlati, nudi ambijent i istoriju. Nudi misaono i duhovno, tragove iskonskog i arhetipskog. Vlati nude novo čitanje i slušanje Balkana. Nude nadbalkansko...     Na ovom albumu, Vlatimir nam svesrdačno poklanja vlati koje u njihanju poljskog povetarca odašilju mir. Možda sve-mir ili sva-mirenja sveta. Slučajno ili ne, oko 100 godina posle smrti Mokranjca ispred nas izranja svojevrsni instrumentalni pandan čuvenim horskim Rukovetima. Samo, za razliku od spleta livadskog cveća koje čini rukovet, Vlati (trave) donose instrumentalne spletove muzike za koju stičemo utisak da je uvek postojala. Muzike koju je Nikić u ovdašnjem mikrokosmosu prikupio i prizemljio.     Bajkal, kompozicija koja otvara kapiju predela kojima se njišu vlati ovog izdanja, nam toplom bojom klarineta poklanja vibraciju slobode, ili - oslobođenosti. Onakvu kakvu bismo upili gledajući u bezgraničnu pučinu Bajkalskog jezera. Poklanja nam i bajku iznederenu s...

Девети албум музичког састава Љубојна, простире пред слушаоца необично разигран и шаренолик ћилим. Чаробни ћилим под именом Радио Љубојна саткан од деведесет боја који нас аладиновим путањама разноси у девет стотина амбијената - мисаоних, музичких и културолошких. Ткан од оријентом опијених дувачких секција и македонске ритмике, балканске мелизматике поврх кубанских римичких рудимената, апстрактних клавирских увода и дубоко проживљено интерпретираних текстова. На њему, природно и хомогено, стварајући својеврстан музички над- жанр, заједно са нама лете звукотворине DЈ Slave-a и магичне линије турског кларинетског Паганинија - Senlendirici-a, дискретне а префињене гитарске деонице и руковети бубњева, тарабука и дефова. Као и што сам назив састава Љубојна припаја наизглед неспојиво (љубав и рат, тј. бој), а можда и сродно; тако и у нумери традиционално намагнетисаног текста, Моме оди за вода, без очекивања и најаве извире у први план харизматични соло на Fender rhodes-u који нас у трену ...

О укусима не треба расправљати, али о неукусима, свакако, треба.* Дернек Капара, тезгомузиколог ***     ...Пробајмо да слушамо сви исту музику. Учинићемо то једино тако што ћемо сви слушати сваку музику. Јер, слушајући музику по туђем укусу учинићемо да други слушају музику по нашем укусу. Једноставно. И ми ћемо бити ти који су направили корак ка зближавању и једнакости. И онда, неће више бити: Ми и Они. Бићемо: Сви!     Прегласан, усиљено политизован говор господина Стевице Урбана, са јавне трибине о зближавању музиком, је звонио у уморним ушима Србољуба Митковића. Ушима уморним од тандрка прастарог дизел мотора и наглабања путника. Возач аутобуса на линији Гаџин Хан - Равна Дубрава је уз обиље укуса гурманске пљескавице сумирао беспрекорне утиске са синоћњег гостовања Ђанија у дискотеци Tropical и ово говоркање му је, као прокисло вино, дисторзирало поличулни угођај. У ствари, попут танке промаје голицала га је беспотребност чуте изјаве.   ...

Гледајући западно, све северо-западније од Сремске Раче, количина хармоникашких деоница и певане балканско-исламске мелизматике у музици коју слуша тзв. свакодневни обичан човек (у даљем тексту СОЧ), опада сваким километром. То укључује и смањивање броја деоница на зурли у форшпилима, одстрањивање тарабуке из ритам секције, редукцију виолине на прошевинама, деканонизацију текстова песама о кафанама и сплавовима итд. То је поражавајућ податак за будућност света! То је низбрдично-последични пут! Можете ли замислити песму коју слуша касирка из Клагенфурта у којој не царује велелепност трилера као у "Безобразно су зелене"? Или да камионџија из Шафхаузена не дернекује уз опојни модални амбијент из увода "Нешто против болова"? Можете ли да замислите да се они хране другим музикама? Разуме се да је одговор: НЕ! Пре свега зато што би то било неправилно и неприродно. Класично лепо је уткано у музику коју слуша квантитетна популацијска маса (КПМ). Темељи културе које општен...

    Aleksandar Mitrović Acart je u Tezgomuzikološkom institutu u Čibutkovici nedavno razgovarao sa vodećim tezgomuzikologom Balkana, Bakom Šiškim, na temu Videalno u muzici.     U selu Mozgovo kod Aleksinca, gostujući kod doktora Šiškog, nastavljamo intervju.     Poštovanje, gospodine Šiški. U ime magazina  ''Etnoumlje'' zahvaljujem na pristanku da u Vašem ''Studiju za muzičko-svinjske eksperimente'', nastavimo sa analiziranjem recepta za režiranje univerzalno-uspešnog spota za vokalno-instrumentalnu numeru ženskog izvođača. Pre nego što počnemo, primetio sam pozamašan broj različitih sorti svinja u dvorištu Vašeg ateljea. Rekli ste da su to ''eksperimentalne svinje''. Možete li da pojasnite našim čitaocima vezu između muzike i svinja?     Dobar dan i Vama Acarte i dobro se snašli. U medicini se koriste eksperimentalni pacovi jer imaju najsličnije reakcije ljudskim na određene supstance i medikamente. Kada su proizvod...

            Čibutkovica kraj Lazarevca je nedavno imala čast da ugosti najvrhunskije vrhovne stručnjake iz oblasti tezgomuzikologije. Tema: "Videalno u muzici". Za naš magazin je sa Bakom Šiškim, predsednikom Udruženja Tezgomuzikologa, razgovarao Aleksandar Mitrović Acart:             Dobar dan, gospodine Šiški. Za početak, kako tumačite toliko naglašeno povećanje broja pevača i pevačica u Srbiji?             Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, u Srbiji živi oko 7 miliona i 200 hiljada stanovnika. Registrovano je oko 4 i po miliona pevača, 3 miliona i 300 hiljada spisatelja, kao i   milion i po gitarista. Po ovome smo unikatna tačka na globusu. Tumačim to kao pozitivno. Prirodna potreba čoveka je da peva i slika se za televiziju, i tako je od vajkada.Sigurno je to da nikome nije životni ideal da rad...